Sandra Božić, član Predsedništva Srpske napredne stranke, reagovala je na to što je profesorka škole u Novom Sadu terala sina premijera Miloša Vučevića da protestuje.
Marinika Tepić je ponovo pokazala svu amoralnost svog političkog postojanja!
Po starom običaju ponovo je decu stavila u politički ring kao sredstvo dejstva do ispunjenja svojih bolesnih ambicija i dolaska na vlast.
Za nju nije sporno ukoliko nastavnici zloupotrebom svog položaja i političke pripadnosti prisile učenike da se tokom časova pridruže blokadama na ulicama u politički motivisanim okupljanjima.
Nije njoj sporno ni to što na tim skupovima nasilna manjina političkih aktivista opozicije blokira saobraćaj i ometa rad i život ljudi. Verovatno isto tako smatra da je sasvim legitimno i legalno da neodgovorni nastavnici izvode učenike iz sigurnosti škole, na ulicu među ljude koji su u više navrata dokazali da je nasilje put kojim žele da ide naše društvo.
Ovakvim neodgovornim ponašanjem i nastupima u javnosti, želi da nam poruči isto ono što i nakon tragedija u Duboni i Malom Orašju - da niko nema tapiju na bol. Ali samo ona ima tapiju na vlast!
Samim tim svi koji ne blokiraju ulice, ne dolaze na njihove proteste i ne slažu se sa blokadama, automatski su obeleženi kao otpadnici i ljudi koji nemaju ni trunku empatije. Sramotno je takođe da najgrubljom zamenom teza, Marinika plaši narod i prosvetare kako neko želi da šalje policiju i batinaše na učenike srednjih škola. Upravo to govori o njoj i njenoj politici koja ne bira sredstvo kako bi se manipulacijama došlo do političkih poena. Nasuprot te politike postoji tiha, ali ogromna većina građana Srbije koja svoju bol i patnju za žrtvama užasne tragedije izražava onako kako dolikuje - u miru i tiho, daleko od objektiva kamera nameštenih da zabeleže organizovana i politički motivisana okupljanja. Takva Srbija je dostojna svog naroda i zadatak svih nas jeste da damo svoj maksimum u tome da se ovakva tragedija više nikad ne ponovi, a da odgovorni dobiju zasluženu kaznu. Put do odgovornosti nije put mržnje, nasilja i politikanstva kakvo vidimo na strani opozicije koja čitavu tragediju koristi za plasiranje svojih političkih poruka i sticanje političkih poena preko kojih bi preko ulice došla na vlast, odbijajući sve demokratske institucije i tekovine. Takvi ljudi mogu biti jedino opozicija državi Srbiji i njenim građanima, a nikako politici Aleksandra Vučića i SNS, koja je u prethodnih 12 godina pokazala odgovornost, požrtvovanost i marljivost kakva nije viđena u novijoj istoriji Srbije.
Autor: Iva Besarabić
