Šta je zajedničko za rudnik litijuma i kupovinu Rafala?

Njegovu analizu prenosimo u celosti:

Od leta do jeseni Srbija je zabeležila ubrzan razvoj odnosa sa Evropskom unijom i Amerikom. Ovaj razvoj odnosa je sveobuhvatan, višeslojan i dugoročan. Uprkos agresivnom kandidovanju raznih geopolitičkih alternativa ispostavilo se da je saradnja sa Zapadom daleko plodonosnija. Evropska unija se isplati Srbiji Krenimo redom. Šta nabavka francuskih višenamenskih aviona Rafal znači za Srbiju?

Nabavka Rafala je više od vojne opreme i prati je snažna politička odluka Francuske. Trgovina oružjem, a naročito avionima četvrte plus generacije, uvek predstavlja spoljnopolitičku i bezbednosnu odluku. Nabavka francuskih aviona morala je da prođe proces političkog odlučivanja kojim se zaključuje da će Srbija dugoročno biti pouzdan partner i saveznik Francuske i njenih saveznica iz NATO. Nikada se nije dogodilo da članica NATO-a prodaje svoje oružje državi za koju smatra da može biti pretnja po ostale članice – princip ne ugovaraj sa neprijateljima. Uprkos povremenoj kampanji protiv Srbije ova nabavka je pokazala da se na Srbiju ne gleda kao na pretnju već saveznika.

Jednom kada se ustanovi da transfer naoružanja i vojne opreme nije bezbednosni rizik pristupa se političkoj odluci. Srbija je imala svoju analizu, Francuska je imala svoju. Analiza sa srpske strane kaže da postoji spremnost za dugoročno pripadanje zapadnim integracijama i da nema planova za konflikte. Stvar je vrlo jednostavna, kompletan lanac snabdevanja narednih 40 godina je upućen na Francusku. Ovom zavisnošću uspostavljene su uzajamne garancije čime je teza o „neprijateljskom Zapadu“ srušena kao kula od karata.

Zašto bi Srbija od svojih „neprijatelja“ nabavljala veoma skupocenu i kompleksnu opremu? Nabavka Rafala je više od kupvine to je 40 godina obuke i održavanja, minimum 3 generacije pilota. Srpski piloti i mehaničari će se obučavati po francuskim licencama. Ovom nabavkom se jača doprinos regionalnoj i globalnoj bezbednosti, povećanju interoperabilnosti između Srbije i Zapada. Istovremeno Srbija je odabrala pouzdan lanac snabdevanja koji nije pod geopolitičkim rizicima. Videli smo na primeru Rusije koliko stvari mogu biti komplikovane. Nabavci Rafala treba dodati raniju nabavku Talesovih radara GM-400 i GM-200 jednih od najboljih u svetu, nabavljenih opet od Francuske. I u ovom slučaju Srbija je dobila francuske a ne izvozvne verzije. Raniji snabdevači opreme sa Istoka obično bi uvek isporučivali izvozne verzije koje su slabijih performansi.

Nabavka protiv-vazdušnih sistema Mistral i Airbasovih helikoptera je od izuzetne važnosti, i opet nabavka od Francuske. Sve ovo podseća na atmosferu kada je Mađarska kupila švedske avione Gripen davnih devedesetih godina. Možete iznositi raznu retoriku ali tamo gde vam je lanac snabdevanja namenske industrije tamo vam je i politička orijentacija. Postupak Srbije po pitanju nabavke Rafala je racionalan i u skladu sa složenim međunarodnim okolnostima. Države zasnivaju svoje opredeljenje ka onima od kojih zavisi njihova nabavka opreme i rezervnih delova. Nabavka oružja nikada nije bila pitanje samo ekonomije jer bezbednost nema cenu.

Na ovoj nabavci vide se rezultati strateškog pristupa Predsednika Vučića koji je od Srbije napravio vodeću državu regiona koja je trajno posvećena izgradnji mira i stabilnosti. Rafali otvaraju jedno u potpunosti novo poglavlje za Srbiju i šalju jasnu poruku drugim međunarodnim akterima. Prostora za saradnju ima i sa naše strane. Srpska namenska industrija beleži izuzetne rezultate. Inače francuski proizvođač Airbas je u svom katalogu ponudio helikoptere sa srpskim oružjem. Angažman Srbije u dinamičnijim odnosima sa Zapadom nastavljen je na jednom izuzetno logičnom polju – ekonomiji. Evropska unija je najveći investitor i trgovinski partner Srbije. Ekonomska statistika upućuje da je Evropska unija partner bez alternativen. Lepe vesti stižu iz Brisela.

Predsednik Vučić učestvovao je na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana kojim je presedavala predsednica EU komisije Ursula von der Lajen. Dugo spominjani Plan rasta za Zapadni Balkan počeo je sa svojom realizacijom. Predsednik Vučić nam je saopštio povodom Plana rasta za Zapadni Balkan : "Računajte da je (od te sume) 380 miliona poklon novac, dakle grantovi, a 1,2 milijarde su ova najpovoljnija pozajmljena sredstva, gde je kamata 0 do 2 odsto na 40 godina. Dakle stvarno kao da je džabe novac". Evropska unija do sada je donirala oko 5 milijardi eura bespovratne pomoći Srbiji. Pogledajmo grant (poklon) za izgradnju pruge Beograd-Niš u iznosu od 600 miliona evra od strane Evropske unije. Planirani pristup jedinstvenom tržištu plaćanja i zeleni koridori za pristup naše robe Evropskoj uniji uticaće na smanjenje troškova i povećanje priliva stranih i domaćih direktnih investicija u Srbiju. Sve izneto predstavlja jedan složeni trougao koji ponekad podseća na mozaik odnosa Srbije, Amerike i Evropske unije.

Dugoročna posvećenost izgradnji sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Amerikom ima svoju jasnu strategiju i razvojni put. 143 godine diplomatskih odnosa obeleženo je više savezništvom nego neprijateljstvom. Danas Amerika predstavlja jedan od najvažnijih stubova srpske spoljne politike. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i podsekretar Sjedinjenih Američkih Država za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez potpisali su u Vašingtonu Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Republike Srbije i SAD. Ovaj sporazum otvara veliki broj mogućnosti za Srbiju u privlačenju čistih tehnologija u sektoru energetike.

Opredeljenje Srbije da svoje strateške sirovine – litijum koristi u okviru strateškog partnerstva sa Evropskom unijom predstavlja komplementarnu aktivnost na jačanju lanaca snabdevanja i učešća u globalnoj trci za ovaj retki proizvod. Američke investicije u podršku litijumskim projektima i baterijama povećane su 200% u ovoj državi. Pojedini eksperti navode da je Zelena tranzicija ekonomska operacija koja po svom uticaju i obimu nije zabeležena u ljudskoj istorija.

Srbija se nalazi u centru ovog poduhvata. Ukoliko ugledni časopis Foreign Affairs objavljuje analize da je zelena industrija ekonomska mogućnost bez presedana što znači da je Srbija pred istorijskom šansom. Pojedini američki eksperti zelenu industriju smatraju za novi Maršalov plan. Ukoliko pogledamo subvencije koje SAD i EU daju za otvaranje novih litijumskih rudnika možemo povući analogiju sa Maršalovim planom. Opredeljenje da se litijum obrađuje u Srbiji (85% proizvodnje) je čvrsta garancija da se mogu privući investicije iz Amerike i Evrope koje ispunjavaju najviše ekološke, socijalne i tehnološke standarde. Pojedine studije i procene navode da bi litijumski rudnik privukao oko 10 milijardi investicija i kreirao 20.000 radnih mesta u povezanim sektorima. Sporazum o strateškim sirovinama sa EU je signal da Srbija aktivno doprinosi unapređenju lanaca snabdevanja koji nisu povezani sa Kinom, jačajući evropsku autonomiju Srbija šalje jasnu poruku svog geopolitičkog kursa, dok istovremeno bira najisplativija i najekološkija rešenja.

Kao i na primeru Rafala Srbija bira najbolje opcije za sebe. Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Republike Srbije i SAD doprineće unapređenju energetske bezbednosti. Ministar Đurić je nakon potpisivanja strateškog sporazuma objasnio je da će ovaj dokument olakšati zelenu tranziciju u Srbiji, bolji pristup čistoj energiji, što je u skladu sa evropskim aspiracijama naše zemlje. Od energetske bezbednosti zavisi dolazak stranih direktnih investicija. Geopolitička kretanja i neizvesnost medjunarodnih odnosa nalažu izbor dugoročnih i pouzdanih partnera.

Najavljeni aranžmani po pitanju nuklearnih elektrana sa Francuzima garantuju snabdevanje električnom energijom u periodu od 80 godina. Srbija se industrijalizuje i potreba za električnom energijom će se duplirati u narednim decenijama. Još jedan racionalan izbor Srbije po pitanju strateških partnera koji neće koristiti energetiku kao vid pritiska, i koji neće biti predmet međunarodne izolacije. Nažalost, tema nuklearnih elektrana kao i tema litijuma je na udaru raznih materijalno veoma pogrešnih dezinformacija koje raspiruju strahove među građanima Srbije. Ostaje veliko pitanje dali je kampanja protiv litijuma geopolitički motivisana. Američki ambasador Kristofer Hil je izjavio da u protestima protiv litijuma vidi borbu protiv puta Srbije na Zapad.

Srpsko „zapadno leto“ je posledica objektivnih okolnosti i pragmatičnih izbora u potrazi za novim mogućnostima. Izbor Rafala i zeleni dogovor predstavljaju istorijske trenutke koji su vešto iskorišćeni bez davanja povoda za udare na Srbiju. Ovim postupcima povećava se strateška bezbednost Srbije.

Autor: Snežana Milovanov