Koji geopolitički procesi i događaji će obeležiti 2025. godinu? - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Uprkos pregrštu novogodišnjih želja i nadanja, po svemu sudeći nastupajuća godina predstavljaće će kontinuitet geopolitičkih turbulencija. Sukobi se odvijaju u širokom spektru - od sive zone do otvorenih oružanih konflikata. U novu godinu se ušlo sa nekoliko sabotaža na Baltičkom moru. Rusija očigledno testira prag tolerancije Zapada na pretnje iz sive zone. U međuvremenu Ukrajina je obustavila protok ruskog gasa, a države koje su najviše pogođene ovom odlukom, Austrija i Slovačaka, imaju obezbeđene alternative, uprkos naglašenim protestima slovačkog premijera Roberta Fica koje su više deo poltiičkog teatra negoli stvarne ugroženosti zvanične Bratislave. S druge strane, Rusija je očigledno odlučila da „zamrzne“ Moldaviju uključujući i Pridnejstrovlje, tamošnju enklavu pod ruskom kontrolom.

Trampov ulazak u Belu kuću prati preterani optimizam za postizanje prekida vatre između Rusije i Ukrajine. Trampov mirovni predlog više treba posmatrati kao realpolitičan nego pravedan. U praktičnom smislu svaka obustava vatre je humantirna i dobrodošla jer predstavlja put ka miru. Trampov nastup prema agresiji na Ukrajinu može stvoriti nove realnosti koje neće nužno dozvoliti ruski geopolitički trijumf. Ukoliko ruski predsednik Putin odbije mirovne pregovore stvoriće se svi preduslovi da Trampova administracija oslobodi ogroman novac kroz program „zajma i najma“ vojne opreme Ukrajini. Do sada je 90% vojne pomoći Ukrajini sadržalo američku opremu. Bez obzira na širok spektar mogućih scenarija u kome će se dalje razvijanti situacija na istoku Evrope, već sada je izvesno da će agresija Rusije na Ukrajinu biti geopolitička tema broj jedan koja će obeležiti i 2025. godinu.

Borba za stvaranje sfera uticaja predstavlja još jedan geopolitički trend 2025. Od stvaranja bipolarnog ili tripolarnog svetskog poretka neće biti ništa. Ruska globalna moć se nalazi u opadanju, a izvesno je da će se nastaviti čišćenje preostalih džepova ruskog geopolitičkog uticaja. Dogovori velikih ne znače nužno i nagodbu koja će dovesti do uzmicanja Zapada. Pregovori kao jedna etapa u geopolitičkom procesu mogu značiti dalje utvrđivanje na strani zapadnog bloka. Dugo godina se pričalo o tome da Rusija može iskoristiti snabdevanje energentima u korist geopolitičkog pritiska. Posebno je zanimljiva fascinatna tranzicija evropskih država ka drugim snabdevačima poput Norveške, Sjedinjenih Američkih Država, Alžira i Katara. Rusija više ne učestvuje sa više od 15% snabdevanja Evrope prirodnim gasom što je nova realnost koja će obeležiti vreme pred nama i koja će dovesti do daljeg uzmicanja Rusije prema istoku i njeno svođenje na rang multuiregionalne sile čiji se interesi ne projektuju dalje od neposrednog okruženja njenih granica.

Američka administracija uvela je sankcije za entitete koji su učestvovali u kampanji mešanja u američke predsedničke izbore. Prema saopštenju Ministarstva finansija SAD povodom mešanja u izborni proces, na listi entiteta nalaze se nosioci globalnih malignih kamapanja uticaja poput RT, Ra, HdDit, RRN kao i drugi pod kontrolom rukih obaveštajnih službi. Lista sankcija od 31. decembra 2024. pokazuje veoma živahnu aktivnost ruskih entiteta u cilju kreiranja alternativne realnosti sa ciljem da se javnost pridobije za geopolitičku perspektivu u korist Rusije. NATO je formalizovao i objavio svoju poziciju u pogledu suprostavljanja informacionim pretnjama. U dokumentu se konstatuje da akteri koji se služe hibridnim pretnjama svake godine sve više usavršavaju svoje taktike, tehnike i procedure za širenje dezinformacija i manipulisanje njihovim sadržajem. Cilj ovih akcija je da se kreira konfuzija u informacionom okruženju i na taj način da se pridobije javno mnenje za sopstvene interese.

Dezinformacije će ostati jedna od vodećih pretnji za demokratska društva sa potencijalom da podriju njihovu otpornost u vreme kriza. Kako dezinformacije pogubno utiču na države i društva najbolje se vidi iz primera kada su širene laži o vakcinama za vreme kovid krize. Drugi od primera kako se dezinformacije koriste vidi se na primeru ruske agresije na Ukrajinu. Prva od dezinformacija koja je plasirana odnosila se na to da će se „evropa smrznuti“ bez ruskog gasa i da će privredno propasti. Umesto da se obistine tvrdnje da se bez ruskog gasa ne može preživeti imamo upravo suprotnu situaciju da je Evropa pronašla alternativu, dok je Rusija ta koja nema alternativno tržište. Tokom krupnih geopolitičkih događaja pravovremeno informisanje građana i razumevanje procesa je od ključne važnosti kako bi građani mogli da podrže odluke svojih vlasti i kako bi institucije imale stabilnu društvenu podršku za donošenje ispravnih i racioanlnih odluka. Tokom 2025. godine države će morati da investiraju značajna sredstva u suprotstavljanje hibridnim pretnjama i ograničavanju širenja dezinformacija.

Pored agresije na Ukrajinu i tenzija na Bliskom Istoku, paralelno se odvija još jedna značajna utakmica koja ostaje neprimetna. Na delu je žestoka borba za kontrolu globalnih lanaca snabdevanja. Agresija na Ukrajinu je na najbolji način pokazala koliko je opasno kada postoji bilo kakva zavisnost u odnosu na neprijatelja ili geopolitičkog rivala. Ova utakmica se ne odvija na polju snabdevanja energentima, već i strateškim sirovinama. Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritične za industriju, danas ta lista obuhvata 35 kritičnih sirovina. Prekid ili opstrukcija snabdevanja ovim sirovinama može drastično uticati na ekonomiju, industriju i nacionalnu bezbednost. NATO je krajem godine objavio listu od 12 kritičnih sirovina uz prigodne ilustracije borbenih sistema u kojima se koriste. Zbog značaja kritičnih sirovina, 2025. će biti godina otvaranja novih rudnika u Evropi. Reč je o možda najpoznatijim rudnicima litijuma u skladu sa strateškim odlukama autoindustrija da se prebace na električni pogon. Ukoliko želi da zadrži tehnološku konkurentnost, Evropi je neophodno da pod kotnrolu stavi neophodne resurse. Iz tog razloga evropska regulativa predviđa da EU treba 10% eksploatiše, reciklira 25% i preradi 40% svojih godišnjih potreba za strateškim sirovinama. Dominacija Kine u sektoru snabdevanja baterijama ostavlja Evropu ranjivom u trenutku kada Donald Tramp pokrenće ofanzivu na kinesku nelojalnu konkurenciju. Zato je 2025. godina kada se rudarstvo vraća u Evropu, a zakonodavna regulativa i tehnološka rešenja uveravaju građane da je ekološko i održivo rudarstvo moguće. Borba za kontrolu lanaca snabdevanja je geopolitički teren na kome će se lomiti koplja u godini koja je nastupila.

Na Bliskom istoku nastupiće potpuno novi bezbednosno-ekonomski poredak sa Donaldom Trampom u Beloj Kući. Nakon uništenja operativnih kapaciteta Hezbolaha i Hamasa, te promena vlasti u Siriji, sa sigurnošću se može reći da nastupa poredak Avramovih dogovora. Bez prisustva iranskih proksija koji su podizali temperaturu u cilju sprečavanja mirovnih procesa nastupa potpuno nova dimenzija tursko-arapskog konsenzusa za konačno obuzdavanje Irana. Stvaranje savremenog Kurdistana je još jedan proces koji će nositi velike geopolitičke naboje na Bliskom Istoku ne samo tokom 2025. godine več i deceniji koja je pred nama.

Godinu koja je nastupila obeležiće i brojne geopolitički veoma značajne godišnjice. U našem neposrednom okruženju to će svakako biti 30. godišnjica Dejtonskog sporazuma koja će biti iskorišćenja za otvaranje razgovora o njegovoj reviziji i reformama ustava Bosne i Hercegovine. Evropa će ove godine obeležiti 60. godišnjicu stvaranja Evropske zajednice. Aprila 1965. godine u Briselu je potpisan Ugovor o spajanju (The Merger Treaty) kojim je izvršeno spajanje struktura tadašnje tri evropske zajednice (EZ za ugalj i čelik, Evropske ekonomske zajednice i EZ za atomsku energiju) u jedinstvenu organizaciju Evropsku ekonomsku zajednicu koja je preteča današnje Evropske unije.

Takođe, ove godine svet će obeležiti i 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, sukoba koji je izazvao najveća stradanja u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. Danas, kada se svet suočava sa novim izazovima, nuklearnim pretnjama i pokušajima revizije istorije od strane izazivača i zagovornika formiranja novog svetskog poretka, pouke stradanja iz ovog sukoba su aktuelnije nego ikada ranije.