AKTUELNO

Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas da oni koji su činili nastrašnije genocide kroz istoriju, Nemačka i Ruanda, iniciranjem rezolucije o Srebrenici u UN pokušavaju da urade reviziju istorije.

Kako je rekao u izjavi za Tanjug, ne samo da će umanjiti reviziju istorije, nego će umanjiti značenje i težinu reči genocid, koja je smišljena da opiše najstrašniji zločin koji može da sprovede ljudska ruka.

"Kada uporedite genocide koje su sprovodile te dve države sa nespornim zločinom koji se desio u Srebrenici, jasno je kakve su njihove namere", poručio je on.

Blažić kaže da predlog rezolucije o Srebrenici u UN otvara pandorinu kutiju što, smatra on, najbolje oslikava i borba srpskog naroda u Crnoj Gori koji su već inicirali rezoluciju o genocidu u Jasenovcu kao stvarni genocid koji se desio na prostoru zločinačke ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH).

"Ako ste vi nametnuli ta pravila igre i obezvredili reč genocid u slučaju Srebrenica, mi ćemo onda da stavimo na glasanje stvarne genocide koji su se desili nad srpskim narodom ako uzmete činjenicu da je u sistemu koncentracionog logora Jasenovac ubijeno preko 700.000 Srba, Jevreja i Roma", naveo je on.

Blažić smatra da predsednika Srbije Aleksandra Vučića i srpsku delegaciju čeka izuzetno teška borba na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku, koja za cilj ima da što manji broj država glasa za rezoluciju, već da ili glasaju protiv ili da budu uzdržani i ne budu prisutni u sali, čime bi, napominje on, Srbija umanjila značaj usvajanje ove rezolucije.

"Vrlo je teško da rezolucija neće biti usvojena, ako pogledamo samo države koje su kosponzori -Turska, Nemačka, Slovenija, jake države koje lobiraju za tu rezoluciju", dodao je on.

Prema njegovim rečima, najave Kine i Mađarske da će glasati protiv usvajanje rezolucije pokazuju da je Srbija uspela svojim tradicionalnim partnerima da objasni da je ovo jedna politička rezolucija koja želi da nametne kolektivni genocid sprskom narodu, i kao posledicu da ima ukidanje Republike Srpske i teške političke posledice za sprski narod.

Blažić napominje da kod samog termina genocid postoji problem zato što je on kao takav definisan 1948. godine, zbog čega genocidi koji su se desili pre toga ne mogu tako da budu okarakterisani u UN.

Dodaje da zbog toga genocid Turaka nad Jermenima iz 1915. godine nije mogao da bude usvojen u UN, ali da su skupštine pojedinačnih zemalja država to usvajale, poput Francuske koja je u svojoj skupštini usvojila da se desio genocid nad Jermenima 1915. godine.

"Svakako imate Drugi svetski rat, genocid u NDH, u Africi, u Ruandi se desio genocid kada je ubijeno više od 800.000 pripadnika drugog plemena. To su neki primeri koji su nesporno genocid i kada uporedite zločin koji se desio u Srebrenici sa ovim epohalnim stradanjima Jermena, Jevreja, Srba u NDH, vidi se da je ovo čisto politička rezolucija", izjavio je Blažić.