ČETVRT VEKA OD NATO ZLOČINA! Ubili nam 81 anđela, TE RANE NIKAD NEĆE ZARASTI!

Te teške i vedre noći, 24. marta 1999, sirene su parale nebo. Parale su i uši. I srca. Te i svake naredne večeri tokom 78 dana surovog bombardovanja naše zemlje brojale su se žrtve. Brojali su se preživeli.

Milosrdni anđeo. Tako se zvala akcija NATO alijanse koja je bila sve sem milosrdne. U toj akciji zločinci su, između ostalog, ubijali naše anđele. Tokom bombardovanja život je izgubilo 81 dete.

Bombe, teške i po nekoliko tona, razarale su kuće i zgrade, mostove, škole i bolnice. Projektili su nam ubijali život. Usmrtili su i one koji se još nisu ni rodili. A te bombe ispaljivali su ljudi, neljudi. Gađali su gde su hteli. A znali su koga i šta ubijaju. Ubili su najmlađe.

SURDULICA - Porodica Milić bila je u svom podrumu. Sirene su parale nebo. I uši. Huk projektila ovoj porodici zauvek je rasporio srce. Nastradalo je šestoro Milića. Poginulo je i četrnaestoro njihovih komšija. NATO je ove noći u Surdulici ubio dvanaestoro dece, među kojima su Miljana Milić (15), njen brat Vladimir (12) i rođak Miomir Mladenović (14).

MERDARE - Najmlađi anđeo koji je ubijen tokom bombardovanja naše zemlje je jedanaestomesečna Bojana Tošović iz Merdara. Te noći ubijen je i njen otac Božin. Bojana je nastradala u očevom zagrljaju.

- Oko 23.30 sati počele su bombe da padaju nedaleko od naše kuće, mi smo se spustili u podrum. Zavili smo Bojanu u ćebe, ona je tada imala 11 meseci. Zaboravili smo flašicu sa mlekom, suprug se vratio po flašicu do kuće. Kada je stigao ponovo u podrum uzeo je Bojanu u naručje, čučnula sam pored njih. Kada je bomba udarila u temelj kuće, sve nas je zatrpala zemljom. Od siline udarca usta su mi bila puna krvi, ispričala je pre nekoliko godina Marija Tošović, Bojanina majka i supruga nastradalog Božina.

ALEKSINAC - Zločinci iz NATO alijanse ubili su Branimira Stanijanovića (6) i njegove roditelje Vidosava (46) i Divnu (40). Oni su bili u vozu koji je razneo NATO projektil. Branimirovo telo nikada nije pronađeno.

VRANJE - Petnaestogodišnja Irena nastradala je u kukuruzištu, koji dan kasnije poginuo je Dalibor Tasić (14), jedinac. Zločinac je gađao i pogodio onamo gde najviše boli. U mladost, tek rođenu.

BATAJNICA - Ispaljen je projektil ko zna odakle. Ciljano je pogodio kuću porodice Rakić. Trogodišnja Milica poginula je roditeljima Dušici i Žarku na rukama.

Krvožedni zločinci iz NATO alijanse gađali su i Novi Pazar, gde su poginuli dvogodišnji Marko Simić i Marko Roglić (14), Koriš kod Prizrena, Đakovicu, Vladičin Han, Sopot, Varvarin... I mnoga druga mesta gde je ginula mladost Srbije. Rođena, tek iznikla.

U Ralji je tragično nastradala porodica Pavlović sa Novog Beograda. Raketa je pogodila vikendicu, na mestu su poginuli Stefan (8) i Dajana (5), a otac Vladimir (37) podlegao je ranama nešto kasnije. Preživela je, ali sa strašnim posledicama, samo majka Branislava koja je dugo bila u komi. Preživela, ali joj je srce ubijeno.

Ubijao je zlotvor sve što je poželeo. Ubijao je život. Ubio je 81 anđela Srbije.

Gađali i izbegličko naselje

NATO projektili 14. aprila pogodili su izbegličko Majino naselje, kod Đakovice, u kome su utočište našle izbeglice iz Hrvatske. U barakama su poginuli Ivan Ivančić (7) i Marko Ivanović (3). U istom danu, pod istim bombama, smrt je stigla dečicu Adema Munčaja i Artu Lugić iz Đakovice.

Nastradali zagrljeni

Na mostu u Vladičinom Hanu, 11. maja 1999. ubijeni su maturanti gimnazije Milan Ignjatović (17) i njegova devojka Gordana Nikolić. Imali su planove koji su prekinuti. Prekinuo ih agresor.

Isti agresori ubili su Draganu Dimić (3), devojčicu iz Lipljana, a u Murinu, gde su utočište potražila deca iz Prištine, nastradali su Julijana Brudar (10), Olivera Maksimović (12) i njihov rođak Miroslav Knežević (13).

Svet konačno počeo da uviđa šta se tada desilo

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević rekao da je sve više ljudi u svetu koji slobodno i objektivno sagledavaju činjenice o onome što se dogodilo pre 25 godina.

On je naveo da je 24. mart 1999. bio dan kada se nad zemljom nadvila velika tuga, ali i smrt međunarodnog prava.

- Jasno je da je tada pravo poraženo, a pravda pogažena - naglasio je Vučević.

On je naveo da Srbija nikada neće zaboraviti stradalu decu, civile, vojnike i policajce.

Vojnik u Prokuplju prva žrtva

Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 kada je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković.

Za par minuta život je od „tomahavka“ u Prokuplju i Kuršumliji izgubilo 12 vojnika.

Svetozar Kovačević je jedini u kuršumlijskoj kasarni koji je preživeo, a koji je zabeležen u Vojnoj bolnici u Nišu kao prvi ranjenik u bombardovanju. Među prvima je nastradao i vojnik Saša Stajić.

Bombardovali bez odobrenja SB Na današnji dan pre 25 godina intervencija NATO i njenih 19 članica započeta je bez odobrenja Saveta bezbednosti. Kao neposredan povod za napad iskorišćena je akcija policije 15. januara 1999. godine u selu Račak, gde se nalazilo uporište OVK. Iako Rusija i Kina nisu dale saglasnost u Savetu bezbednosti, zapadna alijansa odlučila je da krene u akciju koja je sejala smrt. Tokom bombardovanja SRJ izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Procenjuje se da šteta koju je SRJ pretrpela iznosi od 30 do 100 milijardi dolara. Za 78 dana ubijeno je 2.500 civila, među njima 81 mališan, kao i 1.031 pripadnik vojske i policije. Napadi su obustavljeni 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.