Lović: Izuzetno me je obradovala vest o inicijativi za ukidanje suspenzije obaveznog služenja vojnog roka

Politikolog iz Nemačke Andreja Lović govorio je za Poslanik.rs, a intervju prenosimo u celosti:

Kako gledate na saradnju Srbije sa zemljama BRIKS-a i koje su, po vašem mišljenju, prednosti Srbije u odnosu na neke druge zemlje kada je ta saradnja u pitanju?

- Kao prvo želim da istaknem da je stvaranje BRIKS-a samo nastavak procesa dekolonizacije i ekonomske saradnje takozvanog „globalnog juga“ koji je još davne 1955. godine započet u indonežanskom gradu Bandungu. Isti taj proces nastavio se prvom konferencijom nesvrstanih održanoj 1961. godine u Beogradu, a posle višedecenijskog zastoja i dominacije Zapada na čelu sa SAD nakon pada Berlinskog zida u protekloj dekadi uzeo je novi zamajac. Rast ekonomske i vojne moći i političkog uticaja BRIKSa na „globalni jug“ doprinosi dramatičnom padu moći„globalnog severa“ na čelu sa SAD i to se najpre afektuje u stavranju takozvanog kondominijuma između Rusije i Kine.

- Srbija ima komparativnu prednost u odnosu na druge evropske države kroz individualnu saradnju sa državama članicama BRIKS-a, poput sporazuma o slobodnoj trgovini ili strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom ili Narodnom Republikom Kinom. Međutim direktna saradnja Republike Srbije sa BRIKS-om je nešto o čemu bi u Nemanjinoj 11 dugoročno trebalo da se razmišlja. Podsetiću Vas na to da je BRIKS pre svog ovogodišnjeg proširenja u protekloj 2023. godini nadmašio zemlje G7 po obimu BDPa.

- Budućnost ovog stoleća leži u Aziji a Srbija zbog svog specifičnog položaja u Evropi može biti most između Azije i Evrope. Naravno da je nama u interesu da sarađujemo privredno i sa Zapadom ali i sa Istokom, stoga državni vrh treba, kako je to Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, čija je zemlja 01. januara o.g. postala punopravni član BRIKSa apostrofirao, da razmišlja o tome gde će nam deca živeti u budućnosti.

- Našu poziciju najbolje ilustruje činjenica da je Beograd jedini grad u Evropi koji ima direktne letove prema SAD, Rusiji i Kini. To je racionalni pristup i dokaz naše politike koja teži ka balansu između velikih sila. Vidim da će o ovoj temi i da se razgovara u Narodnoj skupštini, što predstavlja prvi korak ka intenziviranju saradnje Srbije i BRIKSa, koji još uvek nije dovoljno razvijen i institucionalizovan savez, ali se na razvoju institucija intenzivno radi. U ovom trenutku saradnja Srbije i BRIKSa možda zvuči malo verovatno ali čini mi se da je verovatnije od članstva Srbije u Evropskoj Uniji. Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je nedavno nagovestila da su Srbiji vrata BRIKSa širom otvorena a vidimo da su se
briselske kapije zaglavile.

Verujete li da je moguće da se pitanje Kosova i Metohije u doglednoj budućnosti u potpunosti vrati pod okrilje UN-a?

- To je izuzetno kompleksno pitanje, zato što ne odlučuje samo Srbija o tome. Potez našeg državnog rukovodstva da se izvrši „diplomatski desant“ na Ist riveru je maestralan i pokazuje da Republika Srbija u svetlu geopolitičkih promena u svetu ipak ima kapacitet da se bori u okviru Ujedinjenih nacija za svoje državne i nacionalne interese. Smatram da je ovo prvi korak ka vraćanju kosovskog problema u Savet bezbednosti UN-a, što će Srbiji na srednji i dugi rok dati veći manevarski prostor. Pošto od Briselskog, Vašingtonskog ili Ohridskog sporazuma možemo da očekujemo samo jedno – a to je da se primeni i poštuje u istoj meri kao Minski sporazumi o Ukrajini, i zato je potrebno staviti do znanja šta su naše crvene linije. Kolektivni Zapad na čelu sa Sjedinjenim američkim državama je napravio istorijsku grešku na Balkanu a to je da svojom decenijskom politikom unilateralno sahrani mogućnost savezništva sa Srbima, koji su ipak državotvorni i najmnogoljudniji narod u regionu bivše Jugoslavije i bez kojih neće postojati trajna stabilnost na ovim prostorima.

- Sednica saveta bezbednosti UNa je pokazala i licemerje pojedinih država ali i omogućio Srbiji da govori o ovoj temi u jedinom međunarodnom telu koje ima legitimitet za raspravu o Kosovu i Metohiji. Predsednik Vučić je predstavljen kao Predsednik suverene i međunarodno priznate države Srbije, dok su prestavnici privremenih institucija samouprave u Prištini bili samo gosti, što će naravno i ostati. Dijalog pod okriljem Evropske Unije nije statusno neutralan i sužava naš manevarski prostor, stoga uz pomoć većine država članica Ujedinjenih nacija i naših tradicionalnih prijatelja moramo insistirati na čestim sednicama Saveta bezbednosti i na vraćanju ka izvornoj rezoluciji 1244.

- Postoji niz mehanizama koje Srbija prema separatistima na KiM još uvek nije iskoristila, što pokazuje našu opredeljenost za dijalog. Imajući u vidu rapidnu promenu međunarodnih okolnosti jasno je zašto se Prištini a i Zapadu žuri po pitanju rešavanja statusa Kosova. Naša javnost je često okupirana nekim konfliktima poput onog u Gazi ali zaboravlja da mi imamo „našu Gazu“ i da naši sunarodnici pate i ispaštaju i ne smemo da dozvolimo dalje ugrožavanje njihovog opstanka na Kosovu i Metohiji kao ni stvaranje Velike Albanije na uštrb srpske teritorije. Srbija se kroz vekove borila protiv raznih okupatora i uvek izlazila kao pobednik iz tih borbi. NATO snage se trenutno nalaze na okupiranom delu naše teritorije, bile su i u Avganistanu…

Kako biste ocenili trenutni odnos Nemačke kao najbitnije zemlje EU prema Srbiji?

- Odnos Savezne Republike Nemačke prema Srbiji bih okarakterisao kao ambivalentan, pošto sa jedne strane nemačke investicije u Srbiju kao i obim naše trgovinske razmene rastu godinama unazad i beleže apsolutni rekord, a sa druge strane Berlin nastavlja da ucenjuje Beograd po pitanju Kosova, sankcija prema Ruskoj Federaciji itd. Takođe Nemačka ima vlastite političke, ekonomske i društvene probleme koji će po svemu sudeći biti samo još gori i uticati i na celokupnu evropsku zajednicu. Nemačka će ostati i dalje najvažnija članica Evropske Unije ali politika proširenja EU i dominacija Nemačke privrede na evropskom kontinentu su sve više upitne. Godinama unazad po svim relevantnim anketama i istraživanju javnog mnjenja u Srbiji opada podrška građana za ulazak Republike Srbije u Evropsku Uniju. Voleo bih da saradnju između Srbije i Nemačke kao najznačajnijeg aktera Evropske Unije temeljimo na međusobnom poverenju i uvažavanju naših različitosti uz dalji rast naše ekonomske, kulturne i prosvetne saradnje. U okolnostima u kojima se Evropa suočava sa bezbednosnom krizom Srbija može da bude neutralni partner kao jedina evropska država koja neguje odnose sa Rusijom i zapadnoevropskim državama, najpre sa Nemačkom. Bitno je da razvijamo naše odnose sa Nemačkom ali čuvajući naše državne i nacionalne interese. Imamo mnogobrojnu srpsku dijasporu u Nemačkoj koja može da bude most između naših dveju zemalja.

Kako srpska dijaspora, konkretno u Nemačkoj, vidi aktuelnu poziciju Srbije i izazove sa kojima se naša zemlja suočava?

- Naši sunarodnici u dijaspori kroz sredstva javnog informisanja i društvene mreže pomno prate situaciju u našoj zemlji. Pored njihove individualne svakodnevnice i identitetske borbe koju većina Srba u dijaspori vodi, postoji i ogromna želja da vide napredak svoje zemlje. I kroz razgovor sa sunarodnicima u Nemačkoj i primećujem da naši ljudi vide napredak u Srbiji svaki put kada borave ovde. Naravno i kroz naše medije koji su slobodniji u odnosu na one na Zapadu, jer mišljenje javnosti nije unisono, naši ljudi u dijaspori prate i svetske teme što je svojevrstan fenomen. Takođe bih ukazao na jedan paradoks a to je da ne mali broj ljudi u dijaspori smatra da nama nije mesto u Evropskoj Uniji iako sami u njoj žive, upravo i zbog zahteva Brisela i Berlina da se odreknemo Kosova i Metohije radi punopravnog članstva u Uniji.

- Mnogi dijasporci se osećaju najsrećnije u avionu – ni tamo ni vamo- međutim zagledani su u Srbiju i Republiku Srpsku i žele im prosperitet kako bi se konačno stvorili najpre bolji ekonomski uslovi u našim zemljama i kako bi se trend odlaska u inostranstvo zaustavio. Razvitak srpske „meke moći“ i popularizacija rodoljublja kod mladih, posebno u dijaspori kroz uspehe Novaka Đokovića i naše sportiste uz pesme poput „Veseli se srpski rode“ doprinosi buđenju nacionalne i kolektivne svesti. Ali je neophodno da Srbija institucionalizuje saradnju sa dijasporom kako bi smo iskoristili potencijal i talente ljudi koji žive u rasejanju.

Služili ste dobrovoljno vojni rok u Vojsci Srbije i prvi ste Srbin iz dijaspore koji je dobio čin rezervnog potporučnika. Kako ocenjujete najavljeni povratak obaveznog vojnog roka u Srbiji?

- Izuzetno me je obradovala vest o inicijativi za ukidanje suspenzije obaveznog služenja vojnog roka. Nadam se da će se ubrzo vratiti služenje vojnog roka kao što je to slučaj u najrazvijenijim državama poput Švajcarske ili Austrije. Spoj naroda i vojske je u srpskoj istoriji oduvek bio neraskidiv. Kao neko ko je imao tu čast da kroz šestomesečni Kurs slušalaca za rezervne oficire Vojske Srbije postane rezervni potporučnik pešadije srpske vojske Vam mogu reći da mi je taj vid školovanja pomogao u ličnom razvoju i u boljem razumevanju sistema bezbednosti. Dati zakletvu svojoj zemlji i zastavi je najsvetiji mogući čin a povratak mladića u kasarne bi ojačalo i naše društvo i našu državu. Mi već dugi niz godina sprovodimo politiku vojne neutralnosti, ona još uvek nije prihvaćena od velikih sila ali nam omogućava vojno-vojnu i vojno-tehničku saradnju sa svima sa kojima mi to želimo. To je jedino moguće opredeljenje za nas i zahteva veće ulaganje u vlastitu vojsku koji je deo našeg sistema odbrane. A poznato je da decenijama kuburimo sa kadrovima i popunom jedinica aktivnog sastava a o rezervi da i ne govorim. Vojska treba kroz obuku da pripremi regrute na moguće izazove a to pored odbrane države podrazumeva i pomoć civilnom stanovništvu u elementarnim nepogodama, poput polava ili zemljotresa. Bilo bi lepo da se vrati tradicija ispraćaja u vojsku i nadam se da će mladići uskoro obući cokule i probati čuveni vojnički pasulj.