Bezbednosna situacija za lokalno stanovništvo je nestabilna od 1999. godine, a vlada u Prištini pokušava da protera ono malo Srba koji su ostali na Kosovu svakodnevnim napadima i stvaranjem atmosfere nasilja, ocenila je u intervjuu za portal ADRIA poslanica nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić.
Intervju prenosimo u celosti:
Svet sa pažnjom prati događaje u Saveznoj Republici Nemačkoj, kakve su aktuelnosti u nemačkoj politici i projekcija daljeg pravca razvoja političke situacije? Takođe, oči međunarodne javnosti su uprte u novoosnovano političku partiju BSV-Savez Sara Vagenkneht, konkretno-prognozira se veliki uspeh programu koji ova partija promoviše. Možete li, kao neko ko je i član predsedništva BSV-a da kažete kojim putem će krenuti društvo i država ukoliko BSV preuzme poluge vlasti?
- U Nemačkoj već dugo postoji jaz u zastupljenosti u politici. Iracionalna politika vladajuće semafor-koalicije, koja masovno nanosi štetu Nemačkoj i ljudima koji ovde žive, čini da AfD sa svojom desničarskom, zapaljivom ideologijom postaje sve jača. Njihov rejting se od poslednjih saveznih izbora udvostručio. Nezadovoljstvo semafor-koalicijom već više meseci kulminira protestima i štrajkovima.
- Protesti poljoprivrednika posebno, ali i jedan broj protesta za mir, privukli su veliku međunarodnu pažnju, iako mislim da su ovi protesti samo još jedan pokazatelj opšte situacije u Nemačkoj. Nemačka je na političkoj raskrsnici i nemačko društvo je duboko podeljeno. Moramo da uđemo u dijalog sa narodom umesto da se bavimo elitnom politikom. Mnogi ljudi su izgubili poverenje u državu i više se ne osećaju predstavljenim od strane nijedne od postojećih partija. Zato je osnovan Savez Sarah Vagenkneht kao stranka koja želi da ljudima u Nemačkoj koji se osećaju ostavljenim ponovo da glas.
- Mnogi građani naše zemlje strahuju od daljeg gubitka životnog standarda, ugrožen je socijalni mir u Nemačkoj. Po mom mišljenju, „sve po starom“ bilo bi pogubno za zemlju, koja je uveliko izgubila svoj sjaj u Evropi. Nemačka spoljna politika je fatalna. Umesto zveckanja vojnim sabljama, konačno nam treba više diplomatije. Želimo da oživimo demokratsko odlučivanje, proširimo demokratsko učešće i zaštitimo ličnu slobodu i zato odbijamo pritisak da se konformišemo, koji uznemirava naše društvo. S obzirom na evropske izbore u junu i predstojeće pokrajinske izbore u tri istočne nemačke pokrajine, uverena sam da će mnogo ljudi glasati za Savez Sare Vagenkneht. Na našoj prvoj saveznoj stranačkoj skupštini krajem januara usvojili smo naš evropski izborni program za 2024. godinu u kome podsećamo na osnovne evropske ideje mira, prosperiteta, socijalne sigurnosti i slobode. Konačno nam je potrebna politika razuma koja se zasniva na potrebama birača. Ako naša stranka dođe do vladajuće odgovornosti, učinićemo sve što možemo da ponovo promovišemo socijalni dijalog i demokratsku debatu u Nemačkoj.
- I učinićemo sve što možemo da osiguramo da se sukobi i ratovi rešavaju diplomatskim putem, umesto da kroz opasno naoružavanje klizimo dalje niz ratnohuškački tobogan ka Trećem svetskom ratu.
Srbija se suočava sa neverovatnim problemima na Kosovu i Metohiji, predsednik Aleksandar Vučić je tražio hitno zasedanje sednice SB UN-a, koja je zakazana za četvrtak u 21 čas po našem vremenu. Zašto svet ne reaguje na jednostrane poteze Prištine i šta se može očekivati od sednice?
- Prošle godine sam putovala na Kosovo i Metohiju i razgovarala sa tamošnjim Srbima. Situacija za manjine kao što su Srbi i Romi na Kosovu značajno se pogoršala poslednjih godina. Bezbednosna situacija za lokalno stanovništvo je nestabilna od 1999. godine, a vlada u Prištini pokušava da protera ono malo Srba koji su ostali na Kosovu svakodnevnim napadima i stvaranjem atmosfere nasilja.
Foto: Printscreen YouTube/Fraktion DIE LINKE. im Bundestag
- Briselski sporazum iz 2013. godine Priština još nije primenila i još uvek ne postoji Zajednica srpskih opština. Dok se ove godine, tačno 25 godina nakon rata NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojom je prekršeno međunarodno pravo, iz Brisela i Berlina pozivaju „obe strane“ na deeskalaciju, države NATO-a naoružavaju vojsku Kosova, što još jednom značajno povećava tenzije i povećaće rizik od eskalacije. Smatram da su postupci Prištine izuzetno zabrinjavajući i, posebno nakon odluke da se srpski dinar zabrani sa Kosova, vreme je da se Savet bezbjednosti UN pozabavi situacijom. Činjenica da se to konačno dešava je korak u pravom smeru. Veoma se nadam da će ovo učiniti svetsku javnost svesnom problema na Kosovu i da će se konačno raditi na rešenjima koja su prihvatljiva za obe strane, umesto zauzimanja jedne strane kao što to čini EU.
- Zapad bezuslovno podržava Prištinu, pojačavajući pritisak na Beograd da se okrene drugim partnerima i razgovara o pitanju Kosova u Njujorku umesto u Briselu. Ovo pokazuje kako zapadna politika rasula na Balkanu sve više propada. Simbolično za „vrednosti Zapada” je činjenica da se retorički hvali spoljna i bezbednosna politika zasnovana na vrednostima, a u stvarnosti se na Kosovu i širom sveta vodiagresivna politika eskalacije.
Kakav je trenutni odnos Nemačke prema Srbiji i kako Vi vidite perspektivu evrointegracija Zapadnog Balkana?
- Odnos Nemačke prema Srbiji opisala bih kao produžetak agresivne politike SAD. Prema mom mišljenju, sveobuhvatna podrška Prištine sa kolektivnog Zapada i stalna kritika odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom su pogrešan pristup. EU perspektiva Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisi od stava Nemačke, koja se deklarativno zalaže za ulazak u EU za ceo region, ali je za takav scenario poslednjih godina učinila malo konkretnog. Ukrajini i Moldaviji je sada takođe obećano da će se pridružiti Evropskoj uniji, iako procesi pridruživanja Zapadnog Balkana tokom proteklih godina nisu ostvarili nikakav napredak. Stoga bih ova obećanja o pristupanju Ukrajini i Moldaviji okarakterisala kao geopolitičke popuste. Ali ako pogledate Severnu Makedoniju, na primer, koja je čak promenila ime i nije dobila ništa zauzvrat od Zapada, vidi se licemerna politika EU. Podrška ljudi na Zapadnom Balkanu za ulazak u Evropsku uniju opada godinama unazad i to je u sprezi sa odnosom Nemačke prema regionu. Potrebna nam je jasna i konkretna perspektiva za zemlje regiona, bez stvaranja uslova koje bi mnoge države članice teško mogle da ispune. EU je u dubokoj krizi i trenutno nema snage da se širi i reformiše i ima samo deklarativne namere da integriše Zapadni Balkan u Evropsku uniju. Stoga nam je potrebna evropska politika susedstva koja je usmerena ka miru, eliminaciji siromaštva i nerazvijenosti i stvaranju veće privredne saradnje.
