Istovremeno, Šausberger neko buduće zajedničko balkansko tržište vidi kao važan korak za ekonomsku integraciju tih zemalja, te kritikuje zapadne medije sbog toga što, kako kaže, stvaraju iskrivljenu sliku o Balkanu, posebno o Srbiji.

Šausberger, naime, u autorskom tekstu koji objavljuje bečki "Preše", a kojim reaguje na nedavne žestoke napade medija i opozicionih političara u Austriji na Slobodarsku partiju Austrije (FPO) čiji su najviši predstavnici primili orden RS na proslavi Dana Srpske, te tvrdi da se u zapadnim medijima o Balkanu piše uglavnom negativno, a retko ili gotovo nikad ne iznose se pozitivni primeri.

U tom smislu konstatuje da treba zahvaliti razumnom stavu srpskog predsednika Aleksandra Vučića i umerenoj reakciji vođe bosanskih Srba Milorada Dodikato na tome što "neočekivana i provokativna žalba bošnjačkog vođe Bakira Izetbegovića na deset godina staru presudu pred Međunarodnim sudom u vezi s ratom u Bosni" nije dovela do opasne eskalacije u regionu.

Kritikuje, istovremeno, što se pod parolom "ništa pozitivno o Srbima", u Austriji ne pridaje značaj tome što je Dodik povukao odluku o sprovođenju referenduma, kao ni činjenici da je njegova separatistička retorika postala značajno umerenija, te njegova vlada konstruktivno radi na odgovorima na katalog pitanja EU.

Autor jednostavno traži više objektivnosti u reagovanjima, te napominje da je potrebno da odnos Austrije prema državama Zapadnog Balkana bude manje emocionalan.

Govoreći o tome da zapadni mediji kreiraju "iskljivljenu sliku" Balkana, a pre svega Srbije, Ssausberger primećuje da su problemi o kojima pišu ti mediji, a tiču se etničkih sukoba, korupcije, vladavine prava, prisutni u svim zemljama Zapadnog Balkana, te mu je stoga nerazumljivo zašto se "diže bura" samo kada su u pitanju Srbi.

On, naime, tvrdi da nacionalizam drugih etničkih grupa nije ništa manji, dok je kod Bošnjaka u BiH istovremeno prisutan i izraženi centralizam i provokativna hegemonijska težnja.

Šausberger ukazuje svakako nije pozivina primer, te da naprotiv "negativno upada u oči" to što je uz podršku SAD i Evrope stvorena najmlađa država Kosovo.

Na drugoj strani pozitino ocenjuje prošlogodišnji skup u Trstu, gde su se, podseća, okupili šefove vlada svih šest država za jednim stolom.

- To nije još ništa istorijski, ali nije ni nešto što se podrazumeva. To što su oni uspeli da se dogovore oko konkretnih zajedničkih stvari i stvoren zajednički ekonomski prostor, je nešto što je zapaženo. Takvo zajedničko balkansko tržište moglo bi biti važan korak za ekonomskoj integraciji tih zemalja - uveren je Šausberger.

U tekstu, međutim, izražava žaljenje, što, na primer, u Austriji niko ne primećuje da se politički život u Makedoniji stabilizovao, da su počeli uspešno pregovori o rešavanju spora oko imena sa Grčkom, što u Albaniji ponovo sve političke stranke učestvuju u procesima, ili što je, kako navodi, postignut napredak u borbi protiv korupcije, ali i što Srbija i Crna Gora prednjače u evropskim integracionim procesima sa pristupnim izgledima do 2025..

Šausberger tvrdi da na Balkanu ima pomaka, da seu oni postignuti pre svega zahvaljujući činjenici da EU i pored sopstvenih teških problema naglašava verodostojno evropsku perspektivu balkanskih država i pomaže u preduzimanju malih koraka ka boljitku.

- Svi oni koji traže veće angažovanje EU na Zapadnom Balkanu treba da znaju da Unija ne može rešiti brojne komplikovane probleme tih zemalja, već može samo pružati pomoć - objasnio je Šausberger.

Naglasio je, međutim, da mora nedvosmisleno biti stavljeno do znanja da zemlje regiona moraju same dati svoj doprinos reformama ka postizanju evropskih standarda.

-Što pre to učine, to će pre postići priključenje evropskoj porodici - smatra on dodajući da i zemlje članice EU moraju biti spremne na proširenje, pri čemu je neophodno da se događaji na Zapadnom Balkanu ne posmatraju "jednim okom", emocionalno jednostrano, ili čak koriste za unutrašnjo-političke razmirice.

Pročitajte još: PREDSEDNIK SRBIJE U TURSKOJ: Počeo sastanak Vučića i Erdogana! (FOTO)