Kišni kolektor od Zemun polja do izliva u Dunav, koji je bio jedan od najvažnijih projekata, tek danas je ugledao svetlost dana, a krivac je niko drugi nego Dragana Đilasa, bivšeg gradonačelnika Beograda, tvrdi izvor za Pink.rs.
Naime, koliko je bila bitna izgradnja ovog kišnog kolektora govori i činjenica da se njime rešava problem sakupljanja otpadnih voda i njihovo ulivanje u reku Dunav. Zahvaljujući Đilasu njegova izgradnja kasnila je skoro osam godina, a građani glavnog grada, umesto planiranih 1,98 milijarde dinara, trebalo bi da plate skoro četiri milijarde dinara koliko je bilo predviđeno posle kašnjenja od četiri godine.
Zahvaljujući aktuelnoj vlasti ova investicija je ugledala svetlost dana i smanjenja je njena cena na 3,2 milijarde dinara.
Inače, ovaj kolektor prikuplja kišnu kanalizaciju sa površine od oko 2.500 hektara.
Prema rečima našeg izvora, projekt Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je prilikom raspisivanja tendera, prema proceni stručnih službi Direkcije, bio vredan 1,9 milijardi dinara, a planirano je da ugovor bude zaključen u maju 2008. godine, s okvirnim datumom za završetak radova decembar 2009, međutim, posao je tek danas završen.
Ponude blizu procenjene vrednosti
– Na tenderu su ponude dostavili „Kolubara“ d.o.o. iz Mionice u iznosu 1,98 milijardi dinara, „Ferbild“ 1,99 dinara (to je inače kompanija koja je prvo dobila posao izgradnje „Interceptora“, pa se povukla, a potom je postala glavni podizvođač kompanije koja radi taj posao) i „Novkol“ a.d, u iznosu od 2,08 milijardi. Može se konstatovati da su sve tri ponude bile veoma blizu procenjene vrednosti stručnih službi, što ukazuje na moguću međusobnu koordinaciju i dogovaranje pre samog nuđenja – tvrdi naš izvor.
Inače, naš izvor navodi da je ova javna nabavka vršena po restriktivnom postupku, gde su učestvovale samo odabrane firme.
– Tako nije ostvarena konkurencija kakva bi se dobila da je sproveden otvoreni postupak javne nabavke. Jednostavno, nije bilo javnog tendera, pa to nije bilo omogućeno drugim domaćim ili stranim kompanijama, koje se nisu nalazile na tzv. „restriktivnoj“ listi. Zatim, ponuda „Ferbilda“ je odbačena kao neispravna, jer nije dostavljena bankarska garancija već pismo o namerama „Agrobanke“. Od preostale dve ponude, „Kolubara“ iz Mionice je odabrana kao povoljnija, sa iznosom 1,98 milijardi dinara i rokom od dve godine od dana uvođenja u posao – rekao je izvor Pink.rs.
Foto: Tanjug
Razlog zbog koga je ponuda „Ferbilda“ bila neispravna, kako tvrdi naš izvor, jasno pokazuje da je ova ponuda bila „uslužna“, odnosno da je dostavljena samo zato da bi „Kolubara“ dobila posao.
– „Ferbild“ se veoma često pojavljuje kao izvođač radova čiji je investitor Direkcija. Oni poznaju procedure i do sad im se nije desilo da umesto bankarske garancije daju pismo o namerama od banke. Inače, kao i slučaju već famoznog „Interceptora“, pored osnovnog ugovora potpisano je još osam aneksa, pa je ukupni ugovoreni iznos, zaključno sa 25. julom 2013. godine, kada je poslednji aneks potpisan, narastao sa 1,98 milijardi do iznosa od 3,02 milijarde. Iznos predviđenih radova je takođe povećan za 52 odsto – istakao je naš sagovornik i dodao:
– Potom je ugovoreni rok za završetak radova četiri puta produžavan i tada je trebalo, prema novom ugovoru da bude završen 15. novembar 2014. godine. To znači da je rok izvođenja sa dve produžen na šest godina.
Zahtev za dodatnim plaćanjem
Kako tvrdi naš izvor, za šest godina, umesto dve kako je bilo predviđeno, do 2014. je urađeno 838 metara u otvorenom iskopu i svega 1.809 metara od ugovorenih 2.669 metara u tunelskom iskopu. To znači da je ova kompanija, kako je rekao, napredovala za tih šest godina kopajući manje od 40 centimetara dnevno u otvorenom iskopu i nešto više od 80 sentimetara u tunelskom iskopu.
– Ni to nije sve. Za do tada urađene radove postoji zahtev „Kolubare“ za dodatnim plaćanjem od 240 miliona, i to zaključno sa septembrom 2013, baš do kada je Đilas bio na vlasti u Beogradu. Ako se ovaj zahtev uzme u obzir, kao i najavljeni dodatni zahtevi od strane „Kolubare“, tada se predviđalo da će do kraja tadašnjeg ugovorenog roka vrednost radova biti ne manja od četiri milijarde dinara, što je u odnosu na iznos iz osnovnog ugovora dva puta više – ističe naš izvor.
Kako on navodi, da bi zamešeteljstvo bilo potpuno, čak i da se završila kompletna ugovorena deonica kišnog kolektora isti se nije mogao staviti u funkciju, jer on ne bi radio. Da bi kolektor počeo da radi, prema rečima našeg izvora, neophodno je bilo sprovesti novu javnu nabavku za ventilacije, šaht i izlivnu građevinu, koja će u momentu realizacije premašiti iznos od 300 milona dinara.
ŠIROKO: Još jedna mašina od sedam miliona evra data na poklon
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i u slučaju kopanja kanalizacionog tunela od Velikog Sela do Višnjičke ulice, kada je preduzeću „Hidrotehnika“ kupila mašinu za kopanje kanalizacionih tunela koja košta 6,68 miliona evra, kupila je još jednu neupotrebljenu tunelsku iskopnu mašinu – TBM od cca 150 tona, ovog puta za „KOLUBARU“. – Nejasno je zašto projektom nije bio predviđen tunelski iskop za ovaj kišni kolektor s istim dimenzijama kao kod izgradnje kanalizacionog kolektora interceptor – tunel Višnjica, gde je Direkcija finansirala kupovinu odgovarajuće TMB iskopne mašine i poklonila je izvođaču radova. Direkcija je tu iskopnu mašinu, koju je kupila i poklonila, mogla da iskoristi za kopanje ovog kolektora. Nabavka, transport, montaža i kasnija demontaža tunelske iskopne mašine iznosila je 565 miliona dinara ili oko sedam miliona evra. Prema ugovoru, „konstatuje se da, nakon završetka radova, mašina neće biti u vlasništvu investitora“ (Direkcije), što znači da je poklonjena „Kolubari“, iako je sa njom trebalo uraditi svega 2.669 metara tunelskog iskopa – rekao je izvor Pink.rs.
