Države u regionu traže da im se vrati arhivska građa koju je Tribunal koristio u procesima. Srbija odgovorila na 2.082 zahteva iz Haga, sada traži da joj se sve vrati. Nedostaje važna hrvatska dokumentacija, na primer "topnički dnevnici"

Državne tajne, saslušavanja i svedočenja - javna i skrivena, izveštaji o bolestima i smrtima, presude, odluke, razna dragocena dokumenta... Ova bogata zaostavština Haškog tribunala, koji se, posle 24 godine rada, uskoro zatvara, postala je plen oko koga se otimaju države regiona.

Nije ni čudo, jer haško arhivsko "blago" je pozamašno, a možda krije i odgovore na neka još nerazjašnjena pitanja u vezi sa ratnim zločinima.

Prema nekim procenama, u podrumima u Hagu "čami" oko 10 miliona stranica dokumenata o konfliktu u nekadašnjoj Jugoslaviji. Takođe, procenjuje se da ima i oko 13.000 artefakata, odnosno metaka, oružja, odeće, obuće i raznih drugih predmeta.

I Srbija i Hrvatska i BiH smatraju da im pripada deo te obimne građe.

Tokom nedavne posete predsednika Tribunala Karmela Ađijusa i tužioca Serža Bramerca našoj zemlji, zvanični Beograd stavio je do znanja da Srbija očekuje da joj se vrati sva dokumentacija dostavljena po zahtevima tužilaštva. A takvih zahteva bilo je 2.082.

- Sva dokumenta koja je Hag tražio Srbija je predala, uključujući i vojna - rekao je nedavno Rasim Ljajić, ministar u Vladi Srbije i dugogodišnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.

Prema nekim ranijim izjavama, 95 odsto dokumenata koji su predati Tribunalu dolazilo je od MUP, VBA i BIA.

U Beogradu je tokom posete haških zvaničnika postignut dogovor i o osnivanju informacionog centra u koji bi bila pohranjena arhiva koju Srbija treba da dobije. Time će se baviti radna grupa koja će utvrditi pojedinosti, poput one da li će ta građa biti smeštena u Narodnoj biblioteci ili Skupštini Srbije.

U ovom poslu najdalje je otišla BiH, gde su u novembru prošle godine Grad Sarajevo i Haški tribunal potpisali memorandum o uspostavljanju informacionog centra u Sarajevu u kojem će biti više od 400.000 dokumenata iz sudskih procesa, među kojima je skoro 100.000 dokaznih predmeta. Sudija Fausto Pokar tada je najavio osnivanje još jednog informacionog centra u Srebrenici, ali je za to potrebna saglasnost vlasti u BiH. Svoj deo građe traži i Republika Srpska, ali Tribunal ignoriše zahteve institucija RS da im bude vraćen deo dokumenata.

Takođe, najavljeno je i potpisivanje memoranduma sa Hrvatskom o osnivanju informacionog centra.

Istoričar Čedomir Antić ističe da je dokumentacija Haškog tribunala velika i izuzetno dragocena. Ipak, dodaje Antić, ona je, u izvesnoj meri, selektivna i ima razne manjkavosti, pošto je sakupljana uz jasnu i dugoročnu političku agendu, koja je sud od samih početaka učinila pristrasnim.

- Među sudskim dokumentima nedostaju pojedini važni hrvatski dokumenti, kao što su "topnički dnevnici", transkripti iz ureda predsednika Republike..., kao i većina značajnih dokumenata SAD, Britanije, Nemačke i Francuske, koje su i same učestvovale u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Arhiv Haškog tribunala imaće značaj pre svega za pisanje istorije jugoslovenskih naroda u razdoblju poslednje dve decenije 20. veka - naglašava Antić.

Da li će Haški sud zaista vratiti kompletnu građu državama kojima ona pripada, ili će i arhivu deliti onako kako je delio pravdu - selektivno i po političkim nalozima?

- Ne znam, ali moje nije da verujem tužilaštvu koje ima tu građu - kaže, Branko Lukić, advokat Ratka Mladića. - Jedan deo dokaznog materijala biće u nadležnosti Mehanizma koji će nastaviti da radi nakon što se Tribunal zatvori. Dokumentacija koja je dostavljena sudu samo je delić onog što ima tužilaštvo, koje je biralo šta će da dostavi odbrani.

Lukić podseća na koje je sve načine dokumentacija dospevala u tužilaštvo:

- Kfor je u Republici Srpskoj upadao u opštine, bolnice, policijske stanice, medijske kuće i uzimao sva dokumenta, trpao ih u kamione i odvozio. Nijedan od tih "papira" nije vraćen, i kao da ne postoji. Ono što im je dobrovoljno dostavljano kopirano je. Sve to je sada u podrumima tužilaštva.

Međutim, Čedomir Antić smatra da arhivska građa ne sme da se deli, jer je to sada jedinstven arhiv i nije u skladu s pravilima struke zahtevati njegovu podelu.

- Bilo bi najbolje kada bi Arhiv Haškog tribunala ostao u Hagu ili bio premešten u Beograd, kao najmnogoljudniji južnoslovenski grad s najvećim kapacitetima i kao prirodno središte regiona - smatra Antić. - Ideja određenih krugova u Hagu da bude premešten u Sarajevo besmislena je već i zato što je tamo arhivska služba lošija nego u Srbiji ili Hrvatskoj, kao i zato što je tamo tokom nemira 2014. godine zapaljen arhiv.

Haški tribunal prestaje s radom 31. decembra, a zvanična ceremonija zatvaranja biće održana u utorak 19. decembra, u danu kada Srbi slave jednu od svojih najvećih slava, Svetog Nikolu.

Tribunal su formirale Ujedinjene nacije pre 24 godine. Za to vreme optužena je 161 osoba, od kojih je 108 Srba, a osuđeno ih je 63.

Srbi su dobili više od 1.000 godina robije.