Predstavnici opozicije i njeni lideri, ali i novinari opozicionih medija i razni analitičari, danima unapred su komentarisali najavljeno gostovanje predsednika Srbije i lidera SNS kod urednice Insajdera Brankice Stanković. Od toga da će Vučić biti razvaljen, da će ga Brankica Stanković "postaviti na mesto", do toga da je to "poslednji put da će Vučić pristati na neki intervju".

I sve to zato što opozicini lideri uvek idu isključivo na siguran teren, kod onih novinara i urednika koji su im naklonjeni, dok one "nepodobne" čak i ne puštaju na konferencije za novinare. Da ne podsećamo kako je Vuk Jeremić izbacivao urednika našeg lista s konferencije, ili Saša Janković zabranjivao pitanja. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić uvek ponavlja i pokazuje da su svi mediji dobrodošli, da nema zabranjenih pitanja, ali da i njemu niko ne može da zabrani da odgovara.

Uostalom, stav lidera SNS je zapravo etalon demokratije. Svi imaju pravo da pitaju i budi pitani, ali imaju i obavezu da saslušaju drugu stranu.

Upravo zato nije ni čudilo što je Vučić pristao da da intervju za Insajder, emisiju koja se prema svakoj vlasti odnosi isklučivo kritički, a posebno prema Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Jer, Vučić, poznat kao fajter i borac, neko ko obožava da sučeljava stavove, da iznosi činjenice i da istinom razoružava protivnika, za razliku od "hrabrih opozicionara", jedva je dočekao da bude pozvan u Insajder, kako bi odgovorio na sva najteža pitanja. A bilo ih je na pretek.

Stankovićeva je rešetala Vučića, kao da su joj pitanja sastavljali upravo oni koji iz dubine duše mrze Vučića. Od prozivki saradnika, pitanja o porodici, državnoj politici, penzionerima, životnom standardu, nije bilo teme koja nije obuhvaćena. I, dok su se malobrojni nadali da će Vučić proći kao bos po trnju, on je, kako bi današnje generacije rekle, izdominirao, odgovorio na aposlutno sva pitanja, a na kraju intervjua molio novinarku da postavi još neko i ponavljao da je spreman da odgovori na apsolutno sve.

Odgovarajući novinarki, koja je svoj posao odradila profesionalno, Vučić je zapravo nokautirao sve one opozicine liderčiće koji su očekivali da Brankica Stanković obavi njihov posao. Jeremić, Janković, Zoki bunda i njihovi sledbenici, reakcijama posle emisije zapravo to su i potvrdili. Bljujući gnev na urednicu Insajdera potvrdili su da su zapravo očekivali da Brankica Stanković pobedi Vučića umesto njih. Da ona obavi ono što oni ne mogu na izborima. Da ona "eliminiše" Vučića i ustoliči njih. Što bi naš narod rekao - E pa. dečaci, lako je tuđim k.... gloginje mlatiti.

I šta imamo kao rezultat. Imamo petodnevnu žalost u redovima mrzitelja, koja će, tako izgleda, doživeti i 40 dana. Imamo ucveljene Jankovića, Jeremića, Živkovića i ostalu bratiju, koji su hteli da se sakriju iza jedne žene. Imamo njihove sledbenike koji kukaju - mogla je drugačije da ga pita, ma ona to nije sama spremala, znali smo da je namešteno i slično.

I imamo Vučića i ceo SNS koji ćute. A zašto? Zato što je to za Vučića bila još jedna u nizu svakodnevnih stvari koje obavlja, koje su zapravo mnogo manje bitne od svega onoga što obavlja za državu od jutra do mraka. Vučiću je taj intervju zapravo bio relaksacija u odnosu na sve teško čime se bavi, od ekonomije, do teške diplomatije u sumanutim vremenima sukoba između Istoka i Zapada koji je poprimio nove oblike i razmere. Za Vučića su teška pitanja zapravo bila mnogo lakša od svega onoga čime se svakodnevno bavi. Bila su teška, direktna, ali za Vučića mnogo lakša od svega onoga što velike sile svakodnevno traže od nas. Jer u tim velikim temama Vučić se suprostavlja i brani našu državu. A kad su u pitanju novinarska pitanja i napadi opozicije recimo na njegovu porodicu, Vučiću je uvek lakše to, jer, porodica će razumeti ako primi neki udarac radi svog posla, ali Srbija neće razumeti ako strada zato što se on nije suprostavio moćnima. Zato Vučić i ćuti.

A sa druge strane, mučenici iz opozicije, gnevni što jedna žena, uz dužno poštovanje, nije obavila "muški posao" umesto njih, kukaju kao narikače, leže na podu i valjaju se. A niko im ni ružnu reč nije rekao. Valjaju se zbog sopstvene nemoći. Zbog gneva na druge, a trebalo bi da budu gnevni i besni isključivo na sebe. Jer su takvi kakvi su. Nemoćni dečaci, koji ponekad glume da su musšarci. Ali, zna se gde je mesto glumcima, u pozorištu, a ne u političkom ringu. Zato, neka se valjaju i dalje.