Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je za Pink da nije siguran da li Hrvatska želi da radi na poboljšanju odnosa sa Srbijom, jer svake godine u vreme Oluje provocira.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je došlo do pomaka u međusobnim odnosima Srbije i Hrvatske, ali da Hrvatska svake godine u vreme obeležavanja akcije Oluja, pravi takve stvari kojima provocira i ruga se Srbiji.
Odnosi Srbije i Hrvatske su ključni za odnose u regionu, dodao je on i istakao da zato treba uložiti maksimalan napor da dve države nađu zajedničke tačke za razvoj takvih odnosa.
On je rekao da je prethodnih meseci došlo do određenih pomaka u našim međusobnim odnosima i da su se desili neki događaji koji su podstakli da možemo da pričamo ozbiljno o budućnosti.
- To je pre svega izbor predsednika Aleksandra Vučića i dolazak hrvatske predsednice na inauguraciju - rekao je Dačić i podsetio da je tokom boravka predsednika Vučića i njega na nedavnom Forumu u Dubrovniku sa hrvatske strane izražavana verbalna spremnost za razvoj odnosa dveju zemalja. I to što je nova hrvatska ministarka spoljnih poslova iz korpusa koji je već bio angažovan na nekim pitanjima u Srbiji, Dačić je ocenio kao dobre pretpostavke za razvoj odnosa dveju zemalja.
- Ovde je ključno pitanje da li se to želi ozbiljno, jer vidimo da je već postala praksa da se svake godine uoči Bljeska i Oluje dešavaju ovakve situacije koje te odnose komplikuju. Ove godine to su ekonomske mere prema Srbiji - rekao je Dačić.
Podsetio je da je prošle godine u julu, na primer, pokrenuto pitanje rehabilitacije kardinala Alojzija Stepinca, zatim je usledilo obnavljanje suđenja Branislavu Glavašu za ratni zločin nad Srbima, pa podizanje spomenika Miru Barišiću, kao i hrvatsko blokiranje Srbije u otvaranju poglavlja 23.
Dačić je podsetio da se i ove godine u Hrvatskoj slavi Oluja u mestu gde se pre 75. godina na taj datum desio veliki zločin.
- I kao šlag na tortu je obeležavanje Oluje uz učešće (Marka Perkovića) Tompsona, čovek koji je dobio mnogo više na medijskom značaju nego što to objektivno zaslužuje. Reč o ustaškoj propagandi sa ustaškim pokličima i pozdravima. On ove godine peva u Slunju i to na dan obeležavanja 75 godina od velikog pokolja koji se dogodio na tom području - rekao je Dačić.
- Neko bi rekao da Tomson ne peva slučajno baš na taj dan u tom mestu. Takvim potezima, Hrvatska se ruga Srbiji u smislu da im je sve dozvoljeno, 'mi smo članica EU'. Ali takva politika ne dorpinosi poboljšanju odnosa - ocenio je Dačić i dodao da i u EU postoje dvostruki standardi.
Dačić je rekao da je veliki problem što mi veliki deo naše istorije sa Hrvatskom ne možemo da našpišemo zajedno, jer oni neke događaje čak i iz II Svetskog rata tumače na jedan, a mi na drugi način, za nas je zločin, a kod njih je praznik, baš kao što je slučaj i sa Olujom.
Dačić je naglasio da treba uložiti maksimalne napore da se nađu dodirne tačke sa Hrvatskom.
- Mi ne možemo stalno da gledamo u prošlost i pored toga što se desilo, moramo da tražimo dodirne tačke, ali onda opet kako da gledamo dodirne tačke kad oni sprovedu ove ekonomske mere prema Srbiji.
Govoreći o inicijativi predsednika Srvije Aleksandra Vučića da se otvori unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, Dačić je rekao da nije lako govoriti o svim tim pitanjima, ali da je predsednik Srbije izašao sa tim da svako može da iznese svoje mišljenje i predlog.
Ministar spoljnih poslova je rekao da je bio iznenađen kada je čuo predlog lidera pojedinih opozicionih stranaka da Kosovo treba pustiti u Interpol i dati mu stolicu u UN.
- Bio sam frapiran kada sam pročitao da je Saša Janković izjavio "što ne bi Kosovo pustili u Interpol" ili kada Boris Tadić kaže "što ne bi dali Kosovu stolicu u UN"" - rekao je Dačić.
- Napadaju nas da smo sišli ispod te crvene linije u dijalogu u Briselu, a onda kažu dajte KiM stolicu u UN. Mi ovde ne pričamo o davanju stolice, nego daj da vidimo šta nam je krajnji cilj u vezi sa Kosovom.
On je ponovio da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i da poziv za dijalog to ni ne znači, odbacujući tako kritike pojedinaca koji su ocenili da poziv na dijalog znači upravo priznavanje nezavisnoti KiM.