Uspešne inicijative naše države poput ,,500 zadruga u 500 sela” i ,,52 pošte za 52 sela” podstakle su me da napišem naučnu monografiju ,,Regionalni razvoj Srbije – između šanse i nužnosti”– ovako istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Rajko Petrović opisuje knjigu u kojoj centralni deo istraživanja čini analiza stanja u srpskom selu.
Konstatujući da je na inicijativu ministra Milana Krkobabića, te uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića najpre formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, a potom i osnovano Ministarstvo za brigu o selu, Petrović napominje da je naša država konačno odlučila da na sistematizovan i odgovoran način pristupi rešavanju problema iseljavanja seoskog stanovništva. Iza projekta Milana Krkobabića za obnovu zadruga, kao jedinog rešenja za stvaranje konkurentnih poljoprivrednih proizvođača koji u proseku imaju manje od 6 hektara obradivog zemljišta, stale su krovne institucije naše zemlje – predsednik države, SANU, SPC, ali i ljudi različitih struka i političkih opredeljenja.
Retki su oni koji poput uvaženog prof. dr Ljubodraga Savića smatraju da osnivanje zadruga predstavlja bacanje para i povod za slikanje, no ljudi koji se usko stručno bave tom problematikom tvrde suprotno – objašnjava Petrović.
Velika imena srpske nauke poput akademika Dragana Škorića i profesora Zorana Keserovića svojim stručnim analizama i profesionalnim integritetom stoje iza obnove zadrugarstva kao temelja oporavka srpskog sela.
Život na selu ne čine samo poljoprivreda i cene svinja, već i izgradnja seoske infrastrukture i obnova kulturnog života u istom. Zato briga o selu kroz posebno ministarstvo nije Krkobabićev hir, već nužnost – zaključuje Petrović.
Autor:
