Oliver Ivanović, protiv koga je tužilaštvo Kosova 11. avgusta 2014. godine, podiglo optužnicu za ratne zločine počinjene 1999. i 2000. na Kosovu, govorio je za portal Pink.rs o mogućim scenarijima zašto je protiv njega podignuta optužnica, danima provedenim u pritvoru u Prištini i Kosovskoj Mitrovici, kao i o planovima za budućnost.

Ivanović, kome je ukinut kućni pritvor 21. aprila, posle više od tri godine došao je u Beograd.

Zbog čega je podignuta optužnica protiv vas i zašto ste uhapšeni?

-Proći će još dosta vode Ibrom i Sitnicom dok to ne shvatim. Naslućujem da je jednostavno moralo da dođe do neke vrste veštačkog balansa sa hapšenjem i istragama koje su se vodile sa kosovskim Albancima. Tu nije bilo ni jednog Srbina, sve se to dešava u vreme kada je EULEX imao vrlo nizak kredibilitet među samim Albancima. Onda su mislili da će jednim ovakvim hapšenjem, veštački konstruisanim, mislili su da će možda uspeti da poprave ugled među Albancima.

Da li mislite da je ti jedini razlog?

- Mislim da nije, razume se. Specijalni sud je posebno pitanje i to nailazi na ogroman otpor svih Albanaca. Nepodeljeno je mišljenje. Druga je stvar što kod onih koji su na vlasti zbog pritiska međunarodne zajednice moraju da pričaju ono što pričaju, a zapravo ne misle to. Imao sam prilike da pratim njihove izjave za lokalne medije i tu se više nego jasno vidi da ne žele da razgovaraju o tome, o Specijalnom sudu. Misle da je to završena priča, Hag je presudio i gotova je stvar. Haški tribunal, razume se, nije dao odgovore na mnoga pitanja, kao i u mnogim drugim slučajevima. Ono što nas posebno boli je problem nestalih i kidnapovanih, koji se ne može rešiti nikako, posebno ako ne bude ljudi koji će reći gde su sahranjeni, ili gde su njihovi posmrtni ostaci, ili šta je bilo sa tim ljudima. Interes međunarodne zajednice bio je da se to makar malo raščisti ili da se neko nađe ko će govoriti o masovnim ili pojedinačnim grobnicama Srba koji su stradali 1998. ili 1999. godine na Kosovu.

Postoji li još neki razlog?

-Da. Tu je i treći razlog koji ja vidim kao vrlo bitan i ne bih ga podcenio ni najmanje, a to je velika korupcijonaška afera u EULEX-u. Ta afera nije zatvorena, ona je samo zataškana. Jedna specijalna komisija je istraživala to pitanje i došla je do nekih podataka, došla do nekih rešenja. Ali ono što je objavljeno je potpuno jedan sterilan izveštaj, simbolički to kažem, možete čitati taj izveštaj s leva u desno, i sa desna u levo. Jednako nećete ništa shvatiti. To je izveštaj koji govori o slabostima, a ne ukazuju na konkretnu krivicu. A očigledno je da je konkretne krivice bilo, jer je o tome govorio insajder, visokopozicionirani insajder u Tužilaštvu EULEX-a koji je govorio baš o detaljima. Kada sve to saberete oni su tražili jednu novu aferu kako bi sve ovo sakrili. I onda, ja sam se uklopio u taj mozaik, odgovarao sam po profilu. Mislili su da će me zaboraviti, da će me zaboraviti javnost u Srbiji i da se Vlada u Srbiji neće baviti sa Oliverom Ivanovićem.

Vas su 27. januara 2014. pozvali na informativni razgovor...

-Ja sam se sam pozvao, što je najgore. Samo sam čuo od jednog predstavnika međunarodne misije. On me je privatno obavestio da se Tužilaštvo interesuje za mene. Sugerisao mi je da se javim tužiocu. Zvao sam ga i pitao da li je istina da me tražio, da mu nešto trebam. Odgovorio mi je pa jeste. Pitao sam ga šta predlaže, a on mi je rekao da bi bilo dobro da dođem sutra da dam izjavu. Pitao sam ga o čemu izjavu. Rekao mi je da je istraga otvorena i zamolio sam ga da dođem u ponedeljak. Otišao sam do Beograda da nešto završim i u ponedeljak se javio.

Niste ni sanjali da ćete završiti kao ratni zločinac?

-To sigurno ne, jer apsolutno nemam nikakve veze sa tim. O tome sam saznao tek kada sam počeo slušati svedoke tokom postupka.

I onda ste mesec i po dana bili u zatvoru u Prištini? Kakva je to tortura bila kroz koju ste prošli?

-To je vrlo specifična tortura. nisu oni mene ni tukli, niti su me morili glađu. Sam sebe sam morio glađu kada sam video da nemam drugog rešenja. Poenta je bila da se odvojim od Mitrovice.

Kako su se ponašali prema vama u zatvoru?

-Nije bilo nekih posebnih incidenata. Vidite im samo u očima da me ne vole. Postojao je neki respekt prema meni. Čini mi se kao i da su stražari znali da to nema veze sa mnom. Nisu to bila maltretiranja. Uslovi u kojim sam bio ne usuđujem se da vam kažem, jer bi to bilo tako degutantno da vam opisujem kako izgleda ta prostorija u kojoj sam bio mesec i po dana.

Opišite?

-Ne. Grozno je to bilo. Jednostavno sam to morao izdržati, jer sam mislio da oni mene tako pokušavaju da lome. Kada sam video da oni neće da me prebace u Mitrovicu, a ja ne dozvoljam da dvojica najmlađih sinova dođu u Prištinu. Nisam hteo da rizukujem. Dvojica starijih sinova su i dolazila, ali mlađi ne.

Prvostepenom presudom bili ste osuđeni na devet godina zatora. Onda je Apelacioni sud poništio presudu i sada je u toku ponovni proces. Kažu da tužilac ima neke nove dokaze, svedoke. Zašto vas tačno terete?

-U Južnoj Mitrovici se nalazi mesto gde je 14. aprila 1999. sprovedena akcija, jurili su neke pripadnike OVK, to saznajem kasnije iz priče. Bio je pretres terena i traženje skrivenog oružja i pripadnika OVK. Ubijeni su neki Albanci. Za četiri se zna da su ubijeni u ulici Miladina Popovića. Ono što je ostalo nejasno jeste ko su strukture, jer se nigde to ne kaže. Da li je to vojska, policija, da li su to rezervisti, paravojska, specijalne jedinice... Nego, tužilac svuda iznosi sve ove jedinice. po mišljenju jednog svedoka ja sam viđen tamo, ali ne da sam bilo šta izvršio, naredio, ne da sam bilo šta na direktan način izvršio, već da se meni obraća, navodno, jedan opolicajac: Šta da radimo šefe? A ja kao odgovaram: Šta mene pitaš, postupi po narađenju.Mene ta rečenica inkriminiše. Nijednim svojim postupkom nisam učestvovao u tome.

Šta vi očekujete sada kada je postupak u pitanju?

-Ovaj se postupak mora dovesti do kraja.

Očekujete li fer suđenje?

-Iskustvo me uči da ne smem ni u šta da verujem. Ali, sasvim je sigurno da su i advokati, kao i mnogi advokati iz Beograda koji su stručni konsultanti, apsolutno su uvereni daa oni ne mogu tako nešto da dokažu. Nema nikakvih dokaza protiv mene i na žalost više dokazujem svoju nevinost, nego oni moju krivicu, jer mene eto ta jedna rečenica, koju apsolutno nisam izgovorio inkriminiše, jer nisam bio tu.

Očekujete li da tamo bude pravde za vas?

-Mislim da su i oni shvatili da su pogrešili. Očigledno je da nisu postigli nijedan efekat koji su želeli. Dobili su urušavanje, kredibiliteta međunarodne misije. To im nikako ne može odgovarati.