Nedopustivo je iznositi niz paušalnih ocena o stanju u Srbiji, a da se za to ne navede čak nijedan konkretan primer, rekao je Stefanović, reagujući na ocene poslanice EP da se Srbija nalazi u političkoj krizi.
Potpredsednik vlade i šef Radne grupe za unapređenje izbornih uslova Nebojša Stefanović izjavio je da mu je žao što Tanja Fajon izjave o stanju u Srbiji ne bazira na činjenicama i konkretnim aktivnostima koje vlada preduzima, već na sopstvenoj političkoj pristrasnosti.
- Žao mi je što Fajon nije uspela da prevaziđe simpatije prema određenim političkim strukturama u našoj zemlji. Nedopustivo je iznositi niz paušalnih ocena o stanju u Srbiji, a da se za to ne navede čak nijedan konkretan primer - rekao Stefanović, reagujući na ocene poslanice EP Tanje Fajon da se Srbija nalazi u političkoj krizi, da su demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi, jer nacionalni kanali ne tretiraju sve političke stranke jednako.
Stefanović je naveo da Srbija nije evropska zemlja u kojoj ubijaju novinare, već u kojoj sve političke stranke mogu da iznose svoja mišljenja, sa kojima je javnost odlično upoznata.
Kako kaže, u Srbiji opozicija može da kaže šta god želi, da izmisli bilo šta i da ima dovoljno medija, koji će to objaviti, bez ikakve provere istinitosti tih tvrdnji, kao što bi, ističe, uradili mediji u Zapadnoj Evropi.
- Svaka tvrdnja, ma koliko bila neistinita i neproverena, pojavljuje se u medijima, bez da građani ikada dobiju makar izvinjenje za brutalne laži - kaže Stefanović.
Kao primer, naveo je tvrdnju poslanice Marinike Tepić da je farma koka nosilja, koja postoji u okviru vojnog kompleksa u Morović više od 40 godina, državna farma narkotika, dodajući da je deo medija, iako je mogao da proveri, to objavio bez ikakve provere.
- I, kakva je to onda nesloboda medija? U kojoj ozbiljnoj evropskoj zemlji bi bilo moguće objaviti tako nešto, bez ikakve provere? Nažalost, u Srbiji je moguće objaviti i takvu laž. To, naravno, sve govori o ljudima koji su je izmislili, ali govori i o stepenu demokratije u Srbiji - rekao je Stefanović.
On je dodao da je zanimljivo da razni kritičari nemaju nijedan argument kojim bi objasnili šta je to danas lošije u odnosu na Srbiju 2012. godine, kada su na vlasti bili oni koje, kaže, protežira Tanja Fajon.
Stefanović je rekao i da je pre nekoliko dana na internetu, preko javno dostupnih izvora, pogledao koliko su puta predstavnici opozicije gostovali u političkim emisijama na Javnom servisu, te da je zaključio da su samo prošle godine, u dve političke emisije na javnom servisu, gostovali skoro 20 puta.
- Da li sam mogao da sanjam da neko iz SNS-a, u vreme kad su Đilas i Jeremić bili na vlasti, ima i polovinu toga? Apsolutno ne - naveo je Stefanović i dodao da su predstavnici SNS u to vreme gostovali samo u TV emisijama koje su bile deo obaveznog izbornog programa.
Kaže i da danas predstavnici opozicije imaju pozive televizija sa nacionalnom frekvencijom, da "potpuno i suvereno" vladaju nedeljnicima, dok su, dodaje, neki od nedeljnika u njihovom vlasništvu ili vlasništvu "tajkuna koji su im bliski".
- Imaju i ogroman uticaj na pojedine dnevne novine, a poseduju i dosta svojih medijskih portala i internet sajtova na kojima objavljuju informacije koje su dijametralne u odnosu na istinu - rekao je Stefanović.
On smatra da je licemerno danas govoriti o zabrinutosti zbog slobode medija, a da se to pitanje nije postavilo 2011. godine kada je Verica Barać u izveštaju napisala da su "mediji izloženi ogromnom političkom pritisku i da je nad njima uspostavljena potpuna kontrola".
- Tada je Đilas bio vlasnik svih sekundi u Srbiji, uticao preko svojih marketinških agencija na politički život i informativni program svih televizija, uključujući i Javni servis sa kojim je imao ogromna poslovanja. Zbog njih je i tužilaštvo podiglo optužnicu protiv ljudi koji su, kako se sumnja, oštetili Javni servis za gotovo šest miliona evra - podseća Stefanović.
On je istakao i da je za demokratiju u Srbiji dobro da se izborni cenzus smanji i da su tvrdnje o štetnosti ovakvog predloga potpuno besmislene.
- Očigledno je da se ni u kritikovanju ideje o smanjenju izbornog cenzusa sa pet na tri odsto ni Tanja Fajon, a ni neki drugi koji podržavaju Dragana Đilasa i njegovu političku grupaciju nisu dobro snašli - naveo je Stefanović.
Kako kaže, netačne su tvrdnje da nema javne rasprave, jer je očito da se o njoj živo raspravlja, te da je ušla u toliko širok diskurs "da je izgleda stigla i u EP".
Stefanović je istakao i da je smanjenje cenzusa loše isključivo za vladajuću stranku, odnosno da to nije dobro samo za SNS, jer će imati manji broj mandata sa istim brojem osvojenih glasova.
- Moraćemo još više da se trudimo, jer ćemo imati veći broj političkih stranaka protiv sebe, koje će se u parlamentu udruživati kako bi pokušali da stvore većinu protiv najveće političke stranke u Srbiji. Zato u smanjenju cenzusa nema ničeg dobrog za SNS - naveo je Stefanović.
Dodao je da upravo u tome što predlaže predsednik Vučić leži prednost za demokratiju u našem društvu, a da predlog da se smanji izborni cenzus zapravo izbija argumente onim političkim strankama koje tvrde da nema dovoljno demokratije u Srbiji.
- To se očigledno ne sviđa Tanji Fajon koja pokušava da političkim, a ne suštinskim argumentima, degradira ono što smo postigli u poslednjih šest meseci u unapređenju izbornog procesa i demokratije - kaže Stefanović.
Zato bi, dodaje, voleo da Tanja Fajon pogleda šta je sve unapređeno u prethodnom periodu, pošto je bila prisutna i tokom međustranačkogdijaloga koji je vođen proteklih meseci.
- Samo neka pogleda koliku smo razliku napravili u odnosu na sve ono što nam je ostavila vlast Đilasa, Jeremića i njihovih saradnika. Da razgovaramo argumentovano, da razgovaramo o tome koliko je sada bolji birački spisak, koliko imamo veće prisustvo predstavnika opozicije u medijima, od kojih se neki čak nisu ni oprobali na izborima, pa suštinski i ne znamo da li zaista predstavljaju značajniji broj ljudi u Srbiji ili ne - rekao je Stefanović.
Dodao je da su promenjena mnoga izborna pravila koja su krsena 2012. godine u kampanji, naročito predsedničkoj, kada su, kaže, Djilas i predstavnici njegove stranke "vodili brutalne kampanje protiv svih onih koji su mislili drugačije, a da nije moglo da im se odgovori ni na jednoj televiziji koja je imala status javnog servisa".