Dag Bandou, spoljnopolitički komentator "Forbsa", u tekstu ističe da politika zvaničnog Vašingtona prema Srbiji nikada nije imala mnogo smisla.

SAD su želele da neke nacije očuvaju a druge da razore. U jednom slučaju su naglašavale i osuđivale etnička čišćenja , a u drugom okretale glavu na drugu stranu i negirale zločine. Jedina zajednička stvar koja je konstantna posledica američke politike je ta da Srbi uvek gube. Iz Prištine i Beograda dopiru neprijateljski tonovi i pretnje, i baš zbog toga je vreme da SAD i EU ponovo umešaju prste i ovoga puta učine pravu stvar, navodi autor, a prenosi "Hafington post".

U članku se ističe kako je Jugoslavija bila veštačka tvorevina Versajskog sporazuma, te da je u narednim decenijama preživela zahvaljujući "diktaturi Josipa Broza Tita i strahu od sovjetske invazije". Međutim, Titova smrt je razbila "jedinstvo" koje je na okupu držalo nekoliko nacija.

- Nakon toga stvoren je politički vakuum koji su iskoristili nacionalisti, i Balkan je eksplodirao. Prva Bušova administracija priznavala je suverenitet Jugoslavije, ali kako su Nemci podržali nezavisnu Sloveniju, tako je započeo serijski raspad. SAD i Evropa podržali su stvaranje BiH i Hrvatske. Međutim, nakon što su podržali raspad SFRJ, američko-evropski saveznici su iznenada počeli da se protive podeli i secesiji etničkih Hrvata i Srba iz Bosne, ali i Srba iz Hrvatske - napominje "Forbs".

Bandou tada ističe dvostruke aršine velikih sila:

- Dok su zločini koje su činili Srbi razglašavani na sva zvona, muslimanski i hrvatski su prećutkivani. Vašington i Brisel su očekivali da srpska manjina ćuti i pristojno pati i trpi represiju ostalih, većinskih grupa, čak i onda kada je suočena sa etničkim čišćenjem. Na primer, Hrvatska je, snažno potpomognuta američkom pomoći, počinile etničko čišćenje i proterivanje više stotina hiljada Srba iz njihovih domova u Krajini. Kada sam nekoliko godina nakon te akcije posetio taj region, sve što sam video su srušene i zapaljene pravoslavne crkve, napuštena imanja i fasade "ukrašene" rupama od metaka i gelera. Uprkos svemu tome, Vašington je odbio ne samo da prizna te zločine, nego se ogradio svake kritike tog bezumnog etničkog čišćenja - napisao je autor.

"Forbs" piše da je takva politika Vašingtona na snazi i danas, te da nema neke promene, jer "SAD ostaju dokazani neprijatelj u očima srpskog naroda".

- Najnovija balkanska kriza je Kosovo. Zemlja istorijski više od 1.000 godina povezana sa srpskom istorijom i kulturom, poslednjih decenija je masovno naseljavana etničkim Albancima, što je uticalo na promenu većinskog stanovništva u tom regionu. Krajem devedesetih pojavljuju se oružane albanske grupe, koje Vašington prvobitno oslovljava kao terorističke organizacije. Međutim, ubrzo se situacija menja a Albanci dobijaju svu podršku i ljubav svetskih medija. Meni je lično Ibrahim Rugova, kasnije prvi predsednik Kosova rekao da je Albancima očajnički potrebna "pomoć američke vojske i CNN-a". Nakon što su "trijumfalne" NATO snage uspele da proteraju srpsku vojsku, Albanci su počeli da čine najstrašnije zločine i etničko čišćenje nad Srbima, proteravši najmanje četvrt miliona Srba, Roma i ostalog nealbanskog stanovništva. Američki i evropski vojnici, uprkos tome što su okupirali teritoriju, uradili su jako malo da to zaustave - napominje autor.

Bandou je dodao da je "Priština postala grad kojim rukovode mafijaši i ratni zločinci", a čitavo Kosovo "poligon na kojem Saudijska Arabija regrutuje i radikalizuje inače sekularne muslimane". Istraživanje koje je sproveo "Freedom house" za 2016. godinu ističe da se "zločini nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu maltene ne procesuiraju", da ne postoji sloboda štampe, kao i da su političari i sudovi ogrezli u kriminal i korupciju, kao i trgovinu organima.

- SAD i Evropa su 2008. konačno zbacili masku lažne diplomatije i priznali Kosovo kao nezavisnu državu. Hteli su da "državu" ubace i u EU, ali se suprotstavila Rusija i blokirala taj zahtev. Iako je administracija Džordža Buša uporno ponavljala da "Srbi imaju prijatelja u Americi", on nije shvatao da je učinio potpuno suprotno - navodi autor i iznosi zaključak da su neophodne nove granice:

- Ljudi sa severa Kosova žele da budu deo Srbije. Ako su Albanci na jugu Kosova sebi omogućili nezavisnost, onda Srbima sa severa to ne sme da bude uskraćeno. Da se razumemo, niko ne očekuje novi rat na Balkanu, ali sistematska nepravda prema Srbima sa Kosova stvara nove mogućnosti za konflikt. Novi pregovori su neohodni, ali oni u kojima SAD i EU neće biti na strani Albanaca, već na strani Srba. Mora se pronaći rešenje iz koga će zajedno profitirati i Kosovo i Srbija - zaključuje se u članku.