Lazanski je naveo da plan postoji, ali da ruski predsednik nije konkretno otkrio o čemu je reč.

''Predsednik Putin nije ništa precizirao, ali mogli bismo da radimo, verovatno, neke oklopne transportere, borbena vozila pešadije, točkaše. Mogli bismo da sarađujemo na izradi kompletnog vozila ili pojedinih agregata, nekih delova tih vozila. Tu bi se moglo naći prostora za komplementarnost. Mislim da se radi i o teškim kamionima, koji bi bili istovremeno i za vojne i za civilne svrhe. To je nešto što je predsednik Putin pomenuo. Mi kamione ’Kamaz‘ uvozimo iz Rusije kao vozila koja na sebi nose samohodnu haubicu ’Noru 52B‘. Treba da vidimo da li tu ima prostora da se radi, a mislim da ima'', rekao je Lazanski.

Ambasador je dodao i da postoji plan zajedničke proizvodnje nekih složenijih borbenih sistema.

''Predsednik Putin je naglasio da nije samo Rusija izvoznik oružja u Srbiju, već da i Rusija iz Srbije uvozi artiljerijsku municiju, kalibra 155 milimetara, zato što ona u svom standardnom kalibru ima kalibar 152. To je bio kalibar ruske, sovjetske armije i Varšavskog pakta. Dakle, Rusi nisu pravili 155, a mi ga pravimo, i sad je, verovatno, njima taj kalibar potreban i oni ga kupuju od Srbije'', rekao je Lazanski.

Efikasna poseta

Sumirajući rezultate posete predsednika Vučića Rusiji, Lazanski je ocenio da je „poseta bila kratka, ali efikasna“.

''Obuhvaćeno je nekoliko tema, od energetike preko pitanja Kosova i vojno-tehničke saradnje, do podrške Rusije Srbiji u svim međunarodnim forumima, posebno u Savetu bezbednosti. Napravljena je jedna retrospektiva i na ekonomskom planu ― na primer, za šta su Rusi zainteresovani, gde smo mi u tome i tako dalje. Mislim da je sve prošlo zaista uspešno. To je ocena i ruskih analitičara. Sinoć je na ruskim televizijama u prvim udarnim minutima bila ta poseta, čak i pre ovog samita NATO-a u Londonu, tako da smo izuzetno ponosni na sve ovo što se dešavalo danas u Sočiju'', rekao je ambasador.

Lazanski je istakao da je široka paleta mogućnosti povećanja ekonomske razmene, koja trenutno iznosi oko dve i po milijarde evra na godišnjem nivou, a da je planirano da se ona poveća i bude oko tri i po milijarde, a možda i četiri.

''Ima prostora za saradnju. Spomenuta je i mogućnost prodaje ruskih tramvaja nama, ali tu nismo ništa precizirali i predstoje razgovori na tu temu. Takođe, govorilo se i o proizvodnji izotopa u novom nuklearnom centru, gde bi nam Rusi dali svu tehnologiju. To su izotopi za medicinske svrhe, koji bi posle mogli da se prodaju i trećim zemljama'' - rekao je Lazanski

Ambasador je podsetio da Srbija i Rusija pregovaraju o obnovi flote srpskog nacionalnog avio-prevoznika „Er Srbije“ kupovinom ruskih civilnih aviona.

''MS-21 je novi superdžet, a videćemo po kojim uslovima. Tehnički, to je odličan i moderan avion. Doduše, on nije kompletno ruski, ima i dosta zapadne elektronike. Mislim da su motori zapadni. Ukoliko on kao avion za srednji saobraćaj bude odgovarao našim tehničko-tehnološkim zahtevima i po ceni, zašto da ne. Vodimo pragmatičnu politiku kao država. Kupujemo sa svih mogućih strana tehniku i tehnologiju, civilnu i vojnu, gledajući pre svega jednu jednačinu, a ta jednačina se zove ’cena—efikasnost‘ i pri tome ne robujemo nikakvoj politici niti ideologiji. Ipak, budimo pošteni i realni — kada kupujete oružje, to nije samo obična kupovina, to je i političko pitanje, ali nama Rusi nikad ničim nisu uslovljavali prodaju oružja, dok kod Amerikanaca imate uslovljavanje sa različitih strana. Mi moramo da budemo svesni onoga što se u našoj javnosti baš i ne zna previše — da je Srbija još uvek pod tzv. finim tehnološko-tehničkim sankcijama NATO-a za neke borbene proizvode i neke borbene sisteme'', naveo je Lazanski.

Podrška Srbiji oko Kosova i Metohije

Predsednici Srbije i Rusije su na sastanku u Sočiju pretresli sve teme u odnosima dveju zemalja, a jedna od glavnih tema bilo je pitanje Kosova i Metohije.

''Tu nije rečeno ništa novo. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da se Rusija zalaže za poštovanje međunarodnog prava, za Rezoluciju 1244, ali i za svaki dogovor koji Beograd i Priština postignu, i čak je upotrebio i termin ’kompromis‘. Rekao je: ’Ono što se vi dogovorite, to će Rusija da prihvati‘. Stalno se u srpskoj javnosti potencira to pitanje da je navodno Rusiji stalo da se to pitanje ne razreši. Nije istina! Rusija, kada gledate malo detaljnije, čak bi imala i razloga da kaže da joj odgovara priznanje Kosova, s obzirom na pitanje Krima, koje Zapad stalno potencira. Dakle, Rusija je ponovo potvrdila svoj poznati stav, a to je da se zalaže za princip poštovanja međunarodnog prava, Rezoluciju 1244, a istovremeno je rečeno da će Moskva podržati sve ono što Beogradu odgovara, odnosno ono oko čega se Beograd i Priština dogovore, pri čemu je predsednik Putin rekao direktno da će Rusija kada je u pitanju KiM uvek stajati na strani Srbije i da Rusija poštuje teritorijalni integritet Srbije'', ukazao je Lazanski.

''Braćo Srbi, ne brinite za gas''

Na zajedničkoj konferenciji predsednika Srbije i Rusije u Sočiju, Putin je izjavio da će Srbija biti obezbeđena gasom čak i ako Rusija ne postigne dogovor sa Ukrajinom oko tranzita u Evropu, a razgovaralo se čak i o povećanju isporuka. Ruski predsednik je izrazio nadu da će Moskva i Kijev usaglasiti stavove, a bilo je reči i o „Turskom toku“.

''Gasnu temu bih sublimirao u jednoj rečenici — predsednik Putin je rekao: ’Braćo Srbi, ne morate da brinete, imaćete uvek gas‘. Kojim putem i kako će gas biti isporučivan, to je tehničko pitanje — da li preko trećih zemalja ili Ukrajine, da li će taj ukrajinski pravac ostati i dalje aktuelan. Predsednik Vučić je rekao: ’Mi smo ispunili naš deo dogovora, gasovod kroz Srbiju je postavljen, ali Bugari kasne‘. To je čak i predsednik Putin potencirao — Srbija je svoje izvršila, a Bugarska opet kasni. Ali, to više nije pitanje tehnike, nego politike'', rekao je Lazanski.