Uticajni ruski medij podseća da je pres služba Kremlja najavila da će Putin i Vučić razgovarati o "hitnim pitanjima bilateralne saradnje", kao i međunarodnim pitanjima, a pored toga, kako je najavio ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji, ekonomija, posebno saradnji u energetskom sektoru, biće tema današnjih razgovora u Sočiju.

Ruski politikolozi ne iskjučuju mogućnost da će pitanje Kosova biti postavljeno na najvišem nivou, kaže se u analizi objavljenoj na sajtu RT.

U Kremlju, kako prenosi RT, ističu da će poseta Vučića biti radne prirode, da će biti razmatrana aktuelna pitanja saradnje, ali i regionalna i međunarodna. Podseća se da je ovo već treći susret Putina i Vučića u ovoj godini.

"Ova poseta će imati veoma veliku ulogu", rekla je Elena Guskova, šefica Centra za proučavanje moderne balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, u razgovoru za RT.

"Tokom nedavnih susreta Vučića sa Putinom i Dmitrijem Medvedevim potpisano je više dokumenata. Ali sada, najverovatnije, možda se već radi o uključivanju određenog sadržaja u te dokumente", dodala je ona.

RT podseća da je predsednik Srbije uoči puta u Rusiju najavio da je sasvim je moguće da će on i Putin na ovom sastanku predložiti "svoje teme".

"Spremni smo da razgovaramo o bilo kom pitanju. Želimo da gradimo dobre, najbolje moguće odnose sa Rusijom uz obostrano poštovanje i poverenje", rekao je Vučić.

RT se osvrnuo i na špijunsku aferu, te podseća da je "Blic", čiji je vlasnik nemačko-švajcarska kompanija "Ringier Aksel Springer Media AG", objavila video snimak od pre godinu dana u kojem je tada pukovnik Georgij Kleban, koji je radio u ruskoj Ambasadi u glavnom gradu Srbije, dao pare jednom pripadniku Vojske Srbije.

Ruska diplomatska misija to objavljivanje je nazvala "provokacijom", a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova naglasila je da se takve "senzacije" uvek pojavljuju pre važnih sastanaka.

Stručnjaci zauzvrat priznaju da i zapadne "spoljne snage" i neki predstavnici srpske opozicije mogu stajati iza ove akcije.

"Ne sviđa se svima trenutni visok intenzitet kontakata između srpskih i ruskih lidera", rekao je Oleg Bondarenko, direktor Fondacije napredne politike.

"Ovo je, u stvari, provokacija i pokušaj zamene Vučića, ali po mom mišljenju, on je na sve ovo reagovao vrlo pametno", kazao je Bondarenko.

Uoči posete predsednika Srbije, ambasador u Ruskoj Federaciji Miroslav Lazanski rekao je u intervjuu Interfaksu da smatra da je ova tema zatvorena.

Guskova skrenula je pažnju na činjenicu da se slučaj dogodio u vreme intenzivirane vojne saradnje Moskve i Beograda, koja je, prema njenim rečima, "sve više dobijala na značaju poslednjih godina".

Prema rečima Lazanskog, na sastanku predsednika Rusije i Srbije biće razgovarano i o pitanjima energetske, ekonomske i vojno-tehničke saradnje.

Pored toga, ambasador je dodao da Srbija očekuje da će krajem 2019. - početkom 2020. godine dobiti ruski protivavionski raketno-topnički kompleks (ZRPK). Takođe, kako kaže Lazanski, Beograd su zainteresovale i druge vrste ruskog naoružanja.

Konkretno, diplomata je naglasila da "Srbija želi da nabavi sistem protivvazdušne odbrane S-400".

RT podseća da je taj odbrambeni sistem uz još jedan učestvovao u zajedničkoj rusko-srpskoj vojnoj vežbi, i ukazuje da je Vučić rekao da bi Beograd zeleo da ima "S-400" ali da ga ne može kupiti, jer je preskup za tu zemlju.

Balkan se pretvara u jedno od ključnih područja svetske politike, kažu eksperti sa kojima je razgovarao RT.

Pitanje statusa rusko-srpskog humanitarnog centra Ministarstva za vanredne situacije grada Niša može, kako ocenjuje RT, biti tema današnjeg sastanka dva predsednika.

"Pitanje diplomatskog statusa tima Ministarstva za vanredne situacije ostaje otvoreno. Već nekoliko godina srpska strana ne dodeljuje taj status - mislim, jer se plaši reakcije Zapada, koji je veoma zabrinut zbog toga što baza Ministarstva za vanredna stanja ne preraste u rusku vojnu bazu na Balkanu. Ali očekujemo da će možda ovaj put dokument o pružanju diplomatskog statusa i dalje biti potpisan", kaže jedan ruski ekspert.

Politikolozi takođe podsećaju da Srbija ostaje bliski partner Rusije u energetskom polju.

Evropski deo gasovoda Turski tok od granice sa Bugarskom do Mađarske trebalo bi da prođe kroz teritoriju Srbije, podseća RT.

Analitičari kažu da je Beograd pouzdan kupac ruskog gasa.

U novembru su srpske vlasti izvestile da su postigle sporazum s Moskvom o proširenju kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor smeštenog u republici sa 750 miliona na 2 milijarde kubnih metara.

U iščekivanju sastanka s Vladimirom Putinom, predsednik Srbije je naglasio da će bilateralna ekonomska saradnja biti jedna od glavnih tema predstojećih razgovora.

Prema srpskim zvaničnicima, trgovina između Rusije i Srbije raste. Tako je u oktobru, tokom posete Beogradu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, predsednik Srbije rekao da je u 2018. godini ta cifra iznosila 3,06 milijardi dolara, što je 18,6 odsto više od nivoa 2017. godine.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, Rusija i Srbija moraju da povećaju bilateralnu trgovinu.Prema profesoru političkih nauka sa MGIMO-a, Eleni Ponomarevi, za obe zemlje, "veoma je važno prevazići nivo od četiri milijarde evra".

Iza službenog saopštenja o diskusiji o "regionalnim i međunarodnim pitanjima“, prema Ponomarevi, postoji želja ruskih i srpskih lidera da razmenjuju mišljenja o najvažnijim temama za obe zemlje.

"Biće razmotrena stajališta u vezi sa ukrajinskom krizom, situacijom u Siriji, ponašanjem Albanaca na Balkanu, a naročito o teritorijalnom pitanju Srbija - Kosovo", ukazala je ona.Moskva, podseća RT, podržava teritorijalni integritet Srbije i ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Kako napominje Ponomareva, Beograd je sada pod ozbiljnim pritiskom zapada, posebno NATO-a, ali istovremeno država nastoji da održi vojno-političku neutralnost.

"Na Balkanu imamo dva saveznika. To su Srbija i Republika Srpska, koja je deo Bosne i Hercegovine. A pitanje daljeg širenja NATO-a počiva upravo na srpskom faktoru", kazala je ona.

To gledište deli i Guskova, koja ističe da su izjave o "destabilizujućoj" ulozi Rusije na Balkanu, koje su poslednjih godina često izražavali zapadni političari i stručni centri, izazvane upravo željom da se prekinu važne veze Srbije sa Ruskom Federacijom.

RT podseća da je 1. decembra, tokom posete Kosovu, nemačka ministarka odbrane Annegret Kramp-Karenbauer "upozorila" na sve veći uticaj Rusije u regionu, a na sajtu njenog ministarstva objavljeno je da je "uloga Rusije" jedan od razloga što navodno "sukob u regionu još uvek nije potpuno rešen".

"Ruski uticaj zaista raste", konstatuje Guskova.

"Samo što to pomaže da se stabilizuje. A gde se američki uticaj pojačava, počinje nestabilnost. I svi narodi na Balkanu to osećaju. Oni razumeju da tamo gde je Rusija nekako prisutna, neće biti rata, već mira i saradnj", zaključila je ona.