Smatraju i da su operaciju isplanirali Amerikanci, na čelu sa admiralima i generalima u penziji koji imaju ozbiljno ratno iskustvo. Pored svega, kako kažu, politička odluka u Beogradu i dalje nije padala...

U veliku operaciju “Oluja” Hrvati su angažovali više od 200.000 ljudi i ona je zahtevala ozbiljnu obaveštajnu i izviđačku pripremu, kaže prof. dr Zoran Dragišić sa Fakulteta bezbednosti. Podseća da je ova akcija pripremana dugo: i politički, i obaveštajno, i vojno.

- Prema mom dubokom ubeđenju, “Oluja” je bila dogovorena akcija i prodaja naroda i teritorija – ocenjuje Dragišić za Pink. Kaže da se godinama pre stvarala atmosfera za “Oluju”, pa je u zimu 1994. godine još bilo jasno da se mir neće održati.

Kaže da se Krajina nadala pomoći Republike Srpske, jer su bili svesni da sami sebe ne mogu da odbrane.

- Setimo se da su u leto 1995. hrvatske snage prošle kroz RS praktično bez otpora. U maju 1995. dogodio se “Bljesak” i nisu reagovale ni Jugoslavija ni RS, svi su mirno posmatrali dešavanja i to je bio uvod u “Oluju” – kaže Dragišić.

U obaveštajnom ratu je sve dozvoljeno, kaže Tomislav Đurin, penzionisani pukovnik Vojnoobaveštajne službe, dodajući da je naša obaveštajna služba znala za razgovore Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, te da su se neki razgovori otkrivali u kasnijim godinama. Praćena su, kaže, i dešavanja u Hrvatskoj, koja je modernizovala svoju vojsku, dobro se naoružala, ali kako kaže mi to nismo učinili. Naša vojska, kako dodaje, nije radila ništa na teritoriji Srbije, iako je, kako su smatrali mnogi, trebalo da reaguje, budući da je naša zemlja u vojnom, ekonomskom i svakom drugom smislu bila jača od Hrvatske.

- Mogla je Srbija da spreči sukob, samo da je donesena politička odluka, a vojni komandant bio je Milošević. Međutim, mnogi su se umešali i posebno je bilo teško to što je Milošević odbio plan Z-4, što je dogovorio sa Tuđmanom.

- To je bio plan za koji je dogovoreno da se neće realizovati nikada. Inače, on se plašio njegove realizacije, jer ako bi se dozvolilo da se Hrvatska komada po nacionalnom principu, onda je isto to moglo da se desi i u Srbiji u sledećoj fazi: Kosovo, Sandžak, Vojvodina… - kaže Đurin. Potvrđuje da su se Milošević i Tuđman nagodili da podele Bosnu i Hercegovinu.

- To je bila 51:49 odsto nagodba i smatrali su da Bosna ne treba da postoji kao takva. Dobro su se dogovorili, ali je Tuđman izigrao Miloševića jer je imao tajni Splitski sporazum sa Izetbegovićem. To je bio opšti haos! Svako sa svakim je sarađivao i svako je sa svakim ratovao – kaže Đurin.

Ceo razgovor sa gostima "Novog jutra" pogledajte u nastavku: