Uncute nijedan, nije valjda da je opet zbog bogaćenja? U politici morate da igrate raznih igara, dijaloga, kompromisa…I nema ljutiš. A Vi ko onaj patuljak Ljutko. Samo se durite. Ličite sve više na onog Zmajevog Lazu, da Vas podsetim:“Kad ga žulji cipela, on cipelu tuče, tad ga ruka zaboli, pa onda jauče“. Ukazaću Vam na činjenicu da smo Vam izašli u susret i seli sa Vama za sto da razgovaramo o izborima. A Vi odma mortkontru- „E sad baš uz inat, neću“. Tražite dlaku u jajetu. Tražite izgovor. Sad Vam ne valjaju ni Vama naklonjeni Fond za otvoreno društvo, ni Fond za političku izuzetnost, ni Milan Antonijević, ni Sonja Liht, i bez osnova ih optužujete da lažu i obmanjuju javnost. Ne valja Vam ni FPN, čija je većina profesora i studenata nekad bila na Vašoj strani.

Možda Vi želite da igrate klikera, ali na kvarnjaka? Valjda znate da nema „iz okiša u okiš", opstrukcija igre nije dozvoljena. Klikeraški fer-plej ne dozvoljava da se "đida" (vara). Iz "okiša" u "pulju"(rupu), može, ali ako Vam se posreći. Međutim, Vi nikada niste bili baš neki klikeraš. Palčevi su Vam uglavnom služili samo za brojanje silne love koju ste „zaradili“ za devet godina bavljenja politikom, dok ste bili direktor, ministar i kradonačelnik.

Možda više volite neku drugu igru? Dok ste bili kradonačelnik, omiljena igra Vam je bila „trule kobile“. Naravno, Vi ste uvek bili onaj koji naskakuje i jaše. Tako ste pet godina jahali i muzli Beograd i Beograđane. Osim te igre, veliki Vasko Popa, pominje još igara – „žmure“ (Vaša omiljena igra - svi su svojevremeno žmurili dok ste vi „sticali“ stotine miliona evra), „semena“ (još jedna Vaša omiljena igra, zbog toga što opisuje šta Vam je na pameti:“Neko poseje nekog, Poseje ga u svojoj glavi, Zemlju dobro utaba, Čeka da seme nikne, Seme mu glavu isprazni, Pretvori je u mišju rupu, Miševi pojedu seme, Na mestu ostanu mrtvi, U praznoj se glavi vetar nastani, I koti šarene vetriće“). Popa pominje i Vaše neomiljene igre - „lovca“ i „jurke“ - nadležni istražni organi upravo „love“ i „jure“ Vaše mahinacije, pa Vam nije do tih igara.

U svojoj objavi „Neću više da se igram“, ultimativno zahtevate prisustvo medija na razgovorima o izborima. Da sam na Vašem mestu, nipošto to ne bih tražio. Setite se, kad su uključene kamere, Vi dobijate napade besa, koje ne možete da kontrolišete. Uhvati Vas napad fekolalije, koji se završava najgorim mogućim psovkama. Setite se, tako ste Vi pred kamerama psovali i napadali odbornike, i mlade učesnike Vaših protesta. Predviđam, ukoliko Vam ispune želje, da ćete na FPN, pred kamerama ispsovati Đuku ili Vladanku. Šta će Vam još jedna afera, još jedan skandal?

Zbog toga sam zabrinut za Vaše (psihičko) zdravlje. Vidim da Vam nije poznata Bernova teorija igara (Erik Bern, čuveni psihijatar). On u svojoj knjizi „Koju igru igraš“ postavlja osnove moderne učinkovite psihijatrije - Transakcione analize. To čini kroz analizu mnoštva društveno-socijalnih igara, sa kojima Vi morate da se upoznate, koristilo bi Vam. Preporučujem Vam da posebno obratite pažnju na sledeće igre :“Dužnik“, „Tužakanje“, „Perverzija“, „Lopova i žandara“, „Psihijatrija“ i „Glupan“. Ako to učinite poklonićemo Vam sve klikere koje imamo -„francuze", „dvoperce", „troperce", „crvenperce", „plavce", „šarence", „mermerce“, „plastikance", „gvozdence", i naravno „džombe“. Obaveštavam Vas da su zatvorska dvorišta veoma pogodna za klikere. Inače, moja najomiljenija Bernovska igra je „Došo si mi na zicer, đubre“. Mislite o tome.

Autor je politički analitičar i član SNS