Prvo, gospodine Đilas, nemojte, molim Vas, da pričate kako ćete da me zaštitite, pošto ste tu priliku odavno propustili. Još pre deset godina, kada, kao gradonačelnik i potpredsednik DS niste reagovali na to što me je policija privodila zbog teksta u novinama, i to tačnog.

Gde ste bili tada, da me štitite?

Da niste, možda, tada "bili u prilici" da stanete u odbranu sloboda i medija? I to i kao političar, i kao vlasnik jednog dnevnog lista. Zašto niste?

Čemu licemerje i zaboravljanje činjenice da ste lično učestvovali u naporima tadašnje vlasti da stane nogom medijima za vrat.

I mirno ste podržali i hapšenje Slavoljuba Kačarevića, i moje privođenje, i smenjivanje Ljiljane Smajlović, i otimanje Kurira, da ne pričam, pošto to svaki novinar u Beogradu zna, da ste, protiv zakona, bili vlasnik Presa.

I niste se oglasili ni kada je vaš tadašnji drug i predsednik vaše stranke potpisao Zakon o medijima, onaj po kojem je bilo moguće hapsiti novinare, i, odmah zatim, odleteo u posetu nikom drugom, nego Gadafiju.

Nije Vas bilo na ulici tada, niti bilo kog drugog, da šetate u znak podrške Borbi, Kuriru, Kačareviću, Smajlovićki.

Nije vam smetalo što je Pres, Vaš, učestvovao u političko-sudskim kampanjama, u kojima je, u njemu i sličnim novinama, unapred dokazivana krivica ljudi koje je politika oterala u zatvor, da bi, kasnije, svi oni bili oslobođeni, a svi "slučajevi" završeni bez sudske osude.

Ne sećam se da ste trčali da zaštitite ljude optužene u čuvenom slučaju "stečajne mafije", kada je, vaš Pres, objavljivao slike kuća "koje bi oni kupili" (pazi to, nisu ih kupili, ali bi ih kupili!?), samo da nisu "na vreme uhvaćeni".

Koliko je takvih, bez dokaza uhapšenih i držanih godinama u pritvoru, bilo provučeno kroz medijsko blato čiji ste vlasnik bili?

Nemate Vi na to odgovor, gospodine Đilas, niti Vas interesuje (osim što ćete verovatno besramno da tvrdite da niste nikada bili vlasnik Presa, što ću da kupim onog trenutka kada mi se svi koje znam, a koji su tada radili za vas, zakunu, javno, da je tačno to što baljezgate).

Umesto toga, zanima vas (VAS!? posle svega!?), da izigravate žrtvu i da pričate kako nema za Vas zaštite, ni pravde u Regulatornom telu za elektronske medije.

I tu ste se malo prevarili, po ko zna koji put, između ostalog i zato što je upravo taj strašni REM, tokom izborne kampanje, zabranio spot SNS u kojem ste vi bili meta.

Takođe ni zato što ja, za razliku od RTS, ne smatram da je pristojnost kada se prećuti da Vi nikada niste poslali demanti toj kući, nego ste tražili "priliku da demantujete" ono što je neko o ovama pričao.

Ma nemoj. Kao u onom vicu, kada čovek moli Boga da mu da dobitak na lotou, a ovaj mu na kraju kaže: Somino, kupi loz.

Drugim rečima, pošaljite prijavu Regulatornom telu za elektronske medije povodom spota, i mi ćemo odmah reagovati.

Zato što nam ZAKON ne dozvoljava da reagujemo, bez prijave, ukoliko je spot prikazan ne u okviru advertajzinga (ekonomsko propagandnog programa), nego u okviru priloga, u okviru neke emisije.

I to je jedini deo koji, osim vas, upućujem i medijima.

Molim vas, proučite Zakon, pa nam onda zamerajte, a ne pre toga.

On je vrlo precizan, i mi po njemu postupamo.

Dakle, kada nije reč o propagandnoj poruci, emitovanoj u za to predviđenom terminu, u okviru drugih ekonomsko propagandnih poruka, jedini pravni lek je prijava Regulatornom telu za elektronske medije.

I vi to, novinari, treba da znate.

Po tome se i razlikujete od Dragan Đilasa.

Njega to nikada niti je interesovalo, niti će ga interesovati.

Predugo je bio medijski gazda u Srbiji, da bi iskreno umeo da se bavi vašim slobodama. Lakše mu je da ih kupi.

A vi sami odredite da li vredi da mu ih prodajete.

Olivera Zekić, Članica Saveta REM