Istraživanje je sprovedeno od 24. do 31. januara, telefonskim putem, na 1.200 ispitanika.
Za Aleksandra Vučića, ukoliko bi se kandidovao na predsedničkim izborima, glasalo bi 55,2 odsto glasača, dok bi za Tomislava Nikolića, ako bi on bio kandidat SNS-a, glasalo 36,2 odsto njih, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus.
Kako je objasnio analitičar Dejan Vuk Stanković učesnicima u anketi su bila ponuđena dva scenarija, u slučaju da kandidat SNS-a bude premijer Aleksandar Vučić i drugi ako kandidat bude Tomislav Nikolić.
U prvom slučaju, Vučić bi u prvom krugu osvojio 55,2 odsto glasova, dok bi na drugom i trećem mestu bili Vuk Jeremić, odnosno Vojislav Šešelj sa 12,1 odsto glasova.
Na četvrtom mestu bi se našao Saša Janković sa 8,1 odsto glasova.
Stanković je objasnio da Vučićevih 55,2 odsto podrazumeva podršku SPS-a, jer je lider socijalista Ivica Dačić najavio podršku Vučiću kao kanididatu.
-Vučić je ubedljivo najpopularniji političar u zemlji - rekao je Stanković.
U drugom scenariju, ako bi SNS kandidovao Nikolića, aktuelni predsednik bi dobio 36,2 odsto glasova, Jeremić bi bio drugi sa 13 odsto, a zatim Šešelj sa 12,5 odsto.
Četvrti bi bio Ivica Dačić sa 10,8 odsto, dok bi se na petom mestu našao Janković sa 8,9 odsto glasova.
Kada je reč o eventualnim parlamentarnim izborima, prema rečima direktora agencije Vladimira Pejića, nema većih promena kada je u pitanju rejting stranaka, pa je tako na prvom mestu SNS sa rejtingom 51,2 odsto, sledi SPS sa 10,5 odsto, zatim SRS 8,7 odsto, Dosta je bilo sa 7 odsto, DS 6,8 odsto...
Prema mišljenju građana, kandidat koji poslednjih meseci ima najviše predizbornih aktivnosti je Jeremić, a to smatra 30 odsto njih, zatim slede Janković i Šešelj.
Gotovo polovina ispitanika, njih 48 odsto smatra da ishod predsedničkih izbora ne može dovesti do krupnih promena na politickoj sčeni Srbije, dok sedam odsto građane smatra da će promene svakako uslediti nakon izbora.
Četiri najveća problema koje građani prepoznaju kao one kojima političari treba da posvete najveću pažnju su životni standard i nezaposlenost, pokretanje privredne i otvaranje novih radnih mesta, korupcija i kriminal, kao i odnosi sa susedima i regionalna stabilnost.
Istraživanje je sprovedeno od 24. do 31. januara, telefonskim putem, na 1.200 ispitanika.
Č.N.