Ukupna ratna šteta od razaranja SRJ u NATO agresiji izašla je 40 milijardi dolara, a posredna šteta iznosi 110 milijardi dolara, rekao je za NOVO JUTRO televizije Pink, Milutin Mrkonjić, nekadašnji direktor Direkcije za obnovu zemlje, počasni predsednik SPS-a i narodni poslanik.
Na današnji dan 14. jula 1999. godine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, proglasio je otvaranje radova na obnovi zemlje od NATO agresije. Mrkonjić ističe da kada se približe ovi datumi i kada se seti ovih tadašnjih događaja, Kumanovskog sporazuma, odluke Saveta bezbednosti, oseća, kako kaže, i ponos i setu u isto vreme.
- Sve to u meni budi različita osećanja, a onda vidim te iste bitange koje su nas gađale, Klintona, Olbrajtovu i ostale kako šetaju po našoj zemlji, slave i dobijaju apanažu od istih tih zločinaca sa kojima su sarađivali. Ta sećanja ne blede – rekao je Mrkonjić.
Kako kaže, onda se seti i heroja koji su dali svoje živote ili i dan danas služe nezaslužene kazne.
- Takođe se sećam i Nebojše Pavkovića koji i danas pokušava da napravi reviziju procesa. Ali moram da pohvalim državu koja je počela da ponovo budi sećanja na važne datume, jer, možemo da oprostimo ali ne smemo da zaboravimo – rekao je Mrkonjić.
Mrkonjić ističe da ništa nisu radili stihijski, već da je sve bilo isplanirano.
- Deset dana posle početka bombardovanja, Milošević je odmah pozvao jednu grupu inženjera da vidimo šta bi radili kada se završi agresija. Izabrana je direkcija za obnovu zemlje i ja sam postavljen za njenog direktora. Pratili smo događaje kako su se dešavali. Snimali smo stanja, ali imali smo i olakšavajuću okolnost da su objekti koji su rušeni uglavnom imali projektna rešenja, pa je i bilo lakše za obnovu – rekao je Mrkonjić.
Foto: TvPink Printscreen
Kako je istakao, entuzijam i rad koji su tada pokazali naši građani je nemerljiv.
- Oni su radom pobedili zlo, 200 preduzeća, 140.000 radnika radilo je danonoćno. Tu je naš narod pokazao našu iskonsku vrednost. Kada treba mi smo svi zajedno i radimo – rekao je Mrkonjić.
Mrkonjić je rekao da je ukupna ratna šteta 40 milijardi dolara, a posredna 110 milijardi dolara.
- SRJ je podnela tada i krivične prijave, tadašnja država je vodila računa o tome, kao što i ova sada vodi računa o tome, ali eto “petooktobarci” su sve to stavili u fioke, misleći da će pare doći same – rekao je Mrkonjić.
Kako kaže, privreda je u tom trenutku bila na ivici kolapsa jer su bile dugotrajne sankcije, ali podseća da su velika preduzeća imala dovoljno sredstava da uđu u ove projekte.
- Najzad smo shvatili da su u međunarodnoj politici samo interese bitni i da tu nema ljubavi – rekao je Mrkonjić.
Mrkonjić je istakao i to da su u to vreme imali i veliku pomoć dijaspore, ogroman doprinos su dali građani dijaspore i pokazali su svetu kako se donosi odluka i kako se pobeđuje zlo.
