Novak Đoković uradi mnogo toga što se sa pravom svrsta u "teniske vesti", ali uradi i mnogo toga važnijeg. Ovo je jedna baš takva priča.
Ima jedna dve hiljade godina stara mudrost koja kaže "Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani; samo ne slobodu za ugađanje tijelu, nego da iz ljubavi služite jedni drugima". A služiti drugima, u ova vremena, nije baš česta pojava. Mnogi ne znaju kako, mnogi se i pitaju "A zašto bih to činio/činila?!".
Autor one prve mudrosti, koji je tako pisao Galatima, u jednom drugom svom delu, upućenom Korinćanima, za ljubav (pored ostalog) kaže da "ne traži svoje". Tako je u naizgled bezazlenom susretu postupio i Novak Đoković, a to je jednoj devojci potpuno promenilo život.
Vanesa Vlajković je pre 24 godine rođena u Australiji. Živi u Pertu. Ima master diplomu iz pisanja, uredništva i izdavaštva sa univerziteta Kvinslend, nadmeće se u klasičnim plesovima i... kako dodaje, "sve to zvuči potpuno normalno, možda čak i dosadno, zar ne? Osim što postoje neke stvari koje ne biste očekivali kada ovo čujete o nekoj osobi, jer sam ja gluva, a vid mi je ograničen na to da mogu da prebrojim svoje prste, ali samo ako su 20 centimetara ispred mojih očiju".
Ona je za australijski ABC ovako opisala šta joj se, i to prilično neverovatno, desilo posle susreta sa najboljim teniserom sveta.
Vanesa je, još kao vrlo mlada, sedela satima "zalepljena" za TV i gledala Novaka Đokovića kako osvaja grend slem za grend slemom. "Bila sam njegov najveći navijač na svetu. Kad god bi osvojio poen, stezala bih pesnicu, skakala, neretko na potpuno čuđenje cele porodice. Verovala sam da je Novak teniski kralj, vladao je njime. Bio mi je san da ga jednom upoznam", kaže.
I, jednom je Vanesa Vlajković rešila da Noleta stvarno upozna. Otišla je u Melburn u januaru 2020., rešena da nekako dođe do vladara Australijan opena, ali se usled prilično loših vremenskih uslova prehladila. I to prično. I zdravoj bi joj bilo teško da ostvari pomenuti san, kamoli malaksaloj. Pa opet, nije htela da odustane.
Nekako je uspela da se izbori sa obezbeđenjem, objasni svoju nameru i - stala je pred Novaka. Zamolila za fotografiju ("kako sam se zdravstveno osećala, mislila sam da me je voz pregazio"), a Novak...
Novak Đoković je, ugledavši Vanesu Vlajković, a videći u njoj iskrenost s kojom mu je prišla, rešenost da san ostvari, a nestvaran trud da do susreta dođe i pored silnih životnih teškoća, nije samo stao da, tek tako, pozira za zajedničku fotografiju pa otišao dalje, ili samo "žvrljnuo" autogram, već se sagnuo do svoje torbe.
Potražio je jedan kačket, onaj svoj, i baš taj poklonio tadašnjoj 23-godišnjakinji.
"Iz ljubavi služite jedni drugima", kao što reče ona dve hiljade godina stara mudrost...
Vanesa Vlajković ne može da gleda tenis uživo. Prosto, sa tribina ne vidi ni teren kao što ga većina vidi, kamoli lopticu. Jedino može da ga gleda uz TV. To je i nastavila da radi po povratku iz Melburna, ali joj je onaj susret sa Novakom prilično izmenio život.
Nedugo zatim, Vanesa je na Fejsbuku pronašla priču o tome kako postoji tenis za slepe i slabovide. Prvo je mislila da je to neka neslana pošalica, onda videla da postoje čak i treninzi, pa se uputila da vidi o čemu se tu radi. "Vidi", koliko joj je to uopšte moguće.
"Pomišljala sam čak da je možda nečija okrutna šala na internetu, ali sam ipak išla dalje (ka terenu)", priseća se ovih dana.
A na terenu, stvarno - tenis za slepe i slabovide. Igra se po vrlo sličnim pravilima kao pravi tenis, osim što, zbog lošeg ili nepostojećeg vida takmičara, postoje dve vrlo važne olakšice: teniska loptica u sebi sadrži zvonce, koje olakšava akterima da shvate gde je, a drugo, dozvoljeno je da loptica više puta udari o tlo pre nego što je neko reketom zahvati jer, prosto, slabovidi ljudi ne mogu da igraju "beli sport" uz brze reakcije kao osobe koje nemaju problema sa vidom.
Vanesa je i za same trenere bila čudo, jer je došla da proba sport u kome je glavna pomoć - zvonce u loptici, a onda to zvonce nije mogla da čuje.
Ipak, nije odustajala. Ne, ona je veliki navijač Novaka Đokovića i ako može njen uzor da savladava mnogima nepremostive prepreke, može da pokuša i ona.
Ostali treniraju dva ili tri puta nedeljno. Ona - šest puta. Trenere oduševljava i posvećenošću i onime što na terenu postiže. Na sve to, postala je ovih dana najveći zagovornik u Australiji da se tenis za slepe i slabovide uvrsti u porodicu paraolimpijskih sportova.
"Možda... Možda jednog dana, Novak bude dovoljno hrabar da stavi povez preko očiju pa da vidimo može li da vrati moj servis", zaključila je uz osmeh Vanesa Vlajković, zahvalna na svemu.
Možda se taj susret ponovo desi. Bilo bi lepo da se dogodi. Ali i onaj jedan, u kojoj je Nole posegao rukom za posebnim poklonom slabovidoj i gluvoj devojci koju je prvi put sreo, bio je dovoljan da se nekome promeni život. Kao što to važi za svakog od nas, u svakom danu i situaciji.
Jer, autor one stare mudrosti, sveti apostol Pavle koji ju je rekao Galatima, Korinćanima je lepo poručio:
"Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi".
Ove reči odzvanjaju kroz večnost. Neka dela će, takođe.
Autor:
