Najbolji srpski teniser Novak Đoković izašao je na meč protiv Rodžera Federera u Londonu sa čuvenim srpskim simbolom.
Novak je na grudima nosio Natalijinu ramondu. Ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije.
Natalijina ramonda (Ramonda Nathalie) neobičan je cvet izuzetne lepote, a njegova simbolika važna je Srbe iz nekoliko razloga.
Stoga život ovog neobičnog cveta ima izuzetnu simboliku u vezi sa Velikim ratom i srpskom vojskom u njemu - vojskom koja je doslovno vaskrsla i iako izmučena pokazala svoju moć i hrabrost u Velikom ratu.
Ramondu je prvi klasifikovao čuveni prirodnjak Josif Pančić 1874. godine.
Pančić joj je dao ime srpska ramonda (Ramonda serbica). Biljka je prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. Naš narod ih zove i kolačići, a neodoljivo podsećaju na ljubičice. Jake su i izdrljive, preživele su i ledeno doba i opstale do dan-danas - raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj, čiji je najviši vrh Sveti Ilija, a na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboj Solunskog fronta u Velikom ratu.
Stara planina, Jelašnička i Sićevačka klisura, njeno su stanište u Srbiji. Ima je i u botaničkoj bašti u Beogradu, a najlepša je u proleće kada cveta. I pošto se osuši, dovoljna je kap vode da oživi. Zato je zovu i cvet feniks.
Ova biljka, nadaleko poznata po svojoj lepoti, dobila je ime po srpskoj kraljici Nataliji. Reč je o supruzi kralja Milana Obrenovića. Pošto je kralj voleo da boravi u u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije, s kraljem i kraljicom uvek je putovao i Sava Petrović, dvorski lekar.
On je bio obrazovan čovek, voleo je botaniku i duge šetnje. Jednom prilikom, šetajući se okolinom Niša, uočio je još jednu vrstu ove biljke i dao joj ime Ramonda nissana - niška ramonda, ali joj to ime nije bilo suđeno.
Očaran kraljičinom lepotom, dvorski lekar promenio je cvetu ime u Natalijina ramonda - Ramonda nathaliae. Biljku je tako otkrio doktor Sava Petrović 1884. godine, ali ju je u botaniku i literaturu prvi uveo Josif Pančić. Ova retka biljka raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Danas je retka i ugrožena vrsta, a u Srbiji i strogo zaštićena.
''Vaskršnji cvet''
Narod je zove i vaskršnjim cvetom jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.