Zato je važno da se pritisak meri i prati, što većina ljudi, koji pate od ovog problema, i radi, ali mnogi ne znaju da postoje pravila koja moraju da se ispoštuju kako bi vrednosti bile tačne.

Najkraće rečeno - prazna bešika, prazan želudac i mirna duša - preduslovi su za precizno merenje.

Tri zlatna pravila pre merenja pritiska

Zato, ako ste upravo uzeli aparat i spremate se da manžetnu stavite na ruku, vratite ga odmah u fioku ukoliko vam se ide u toalet, ako ste se najeli ili ukoliko vas je nešto iznerviralo.

U suprotnom - rezultati merenja neće biti tačni i možda zbog njih otrčite kod lekara jer pokazuju da ste u opasnosti.

Kako za "Blic" objašnjava prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine u Srpskom lekarskom društvu (SLD), puna bešika može da vas čini nervoznim zbog čega će vam aparat zabeležiti pogrešne vrednosti, to što ste se prejeli, takođe, a potpuno je razumljivo zašto ne bi trebalo da merite pritisak ako ste nervozni ili u stresu.

"Pritisak belih mantila"

To važi, navodi ona, za ljude koji nisu oboleli od hipertenzije ili bolesti visokog pritiska. Postoji, kaže prim. dr Dimitrijević, i takozvani "pritisak belih mantila".

- Pacijent kada uđe u ordinaciju onda se uplaši, zbog čega mu skoči pritisak. Mi to nazivamo "pritisak na nervnoj bazi". Naime, ljudi ne znaju u kojim sve situacijama bi trebalo da im se izmeri pritisak, pa ga tako mere mnogo puta dnevno. Vrlo je bitno da su svesni da postoje tri osnovna razloga za merenje.

Obavezno tokom sistematskog pregleda. Takođe, apsolutno je neophono merenje pacijentu kome je već utvrđena dijagnoza hipertenzivne bolesti, a dobio je novu terapiju. Tada mora da se vidi kako taj novi lek deluje i treći razloge je merenje onima koji već imaju terapiju, ali se nekada osećaju loše. Upravo u tim trenucima mora da se vidi kolike su vrednosti krvnog pritiska - navodi prim. dr Dimitrijević dodajući da sve ovo važi kada ljudi sami kod kuće mere pritisak.

Visok pritisak je uvek uz druge bolesti

Kako ona dodaje, hipertenzija može da bude opasna ukoliko pacijent uz to ima i neku drugu bolest - dijabetes, slabost srčanog mišića.

- Takođe, krvni pritisak nema iste vrednosti tokom čitavog dana. On može da "skoči" posle fizičke aktivnost, ali i posle jela. Sasvim drugu vrednost ima posle jutarnjeg buđenja, ali i posle emotivnog "napora". Bitno je da obratimo pažnju ukoliko imamo glavobolju, bolove u vratu, kičmi ili u nekom drugom delu tela, to može da bude razlog za "skok" pritiska, kao reakcije organizma - kaže prim. dr Dimitrijević.

Velika greška da se pritisak obara

Ona dodaje da je velika greška da se u tim situacijama pritisak obara.

- Ukoliko pacijent ima pritisak 150 sa 90, a žali se na jaku glavobolju, koja traje nekoliko dana, greška je da mu odmah snižavamo pritisak. Potrebno je otkriti uzroke glavobolje ili drugih bolova i rešavati ih jer su oni doveli do povećanja krvnog pritiska. U suprotnom, nateraćemo organizam da stalno povećava pritisak jer je to njegov refleks na bolove koji su se javili - kaže ona.

Pre dve godine svetski stručnjaci "pomerili" su "normalne vrednosti krvnog pritiska sa 120 sa 80, na 140 sa 90, a o čemu je "Blic" pisao.

Kako je tada objasnio prof. dr Branko Beleslin, kardiolog, najveći broj naših građana smatra da je 120 sa 80 normalna vrednost pritiska.

- Međutim, krvni pritisak do 140 sa 90 granica je do koje se smatra da neko ima normalan pritisak. To, ipak, ne važi za dijabetičare, za koje je granica do 130 sa 80, kao i kod starijeg stanovništva - rekao je on.

Mnogi ne znaju da imaju pritisak

Prema objavljenim informacijama, osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, pa je to razlog zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom.

Neke, pak, imaju nespecifične simptome, pa se žale na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima.

To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje krvne sudove, a prvo utiče na oštećenje srčanog mišića, a statistika kaže da u Srbiji svaka druga osoba ima njene povišene vrednosti.