Nervoza, plač bez razloga, bolne grudi, nadutost, glavobolja i neodoljiva želja za slatkišima – za mnoge žene dani pred menstruaciju predstavljaju pravi fizički i emotivni izazov. Ipak, intenzivan PMS nije nešto što treba automatski prihvatiti kao normalan deo svakog ciklusa.
Gotovo svaka žena je bar jednom osetila promene raspoloženja, umor ili neprijatnu nadutost u danima pred menstruaciju. Međutim, kod nekih žena simptomi su toliko izraženi da utiču na posao, odnose sa partnerom, porodični život i svakodnevno funkcionisanje. Ono što počinje kao blaga razdražljivost može prerasti u dane intenzivne napetosti, tuge, iscrpljenosti i fizičke nelagodnosti. Predmenstrualni sindrom, poznatiji kao PMS, povezan je sa promenama hormona tokom menstrualnog ciklusa, ali njegova jačina nije ista kod svih žena.
Tokom menstrualnog ciklusa menjaju se nivoi estrogena i progesterona, a organizam na te promene reaguje na različite načine. Smatra se da kod žena koje imaju izražen PMS postoji povećana osetljivost na normalne hormonske oscilacije, kao i promenjena reakcija određenih neurotransmitera, uključujući serotonin, koji učestvuje u regulaciji raspoloženja. Zbog toga se mogu javiti nagle promene emocija, razdražljivost, anksioznost, osećaj tuge i teškoće sa koncentracijom. Važno je naglasiti da intenzivan PMS nije znak slabosti niti nedostatka samokontrole.
Pored emotivnih promena, PMS može doneti čitav niz fizičkih tegoba. Bolne i otečene grudi, nadutost, zadržavanje tečnosti, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, pojačan apetit i problemi sa spavanjem samo su neki od simptoma. Neke žene osećaju izrazit umor, dok druge imaju utisak da im se nivo energije potpuno menja iz dana u dan. Simptomi se najčešće javljaju tokom jedne do dve nedelje pre menstruacije i počinju da se povlače kada krvarenje počne ili ubrzo nakon toga.
Postoji stanje koje se naziva predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), a predstavlja teži oblik predmenstrualnih tegoba. Za razliku od uobičajenog PMS-a, PMDD može izazvati izrazitu emocionalnu nestabilnost, intenzivnu anksioznost, depresivno raspoloženje, osećaj beznađa i ozbiljne probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Simptomi se uglavnom pojavljuju u drugoj polovini ciklusa i povlače nakon početka menstruacije. Ukoliko žena svakog meseca prolazi kroz izrazito teške psihičke promene, važno je da razgovara sa ginekologom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Pojava suicidalnih misli zahteva hitnu stručnu pomoć.
Foto: Unsplash.com
Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i smanjenje unosa alkohola i prekomernih količina kofeina mogu pomoći u ublažavanju pojedinih tegoba. Korisno je i vođenje dnevnika menstrualnog ciklusa, u kojem žena beleži kada se simptomi pojavljuju, koliko traju i koliko utiču na svakodnevni život. Kod izraženijih tegoba lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju, uključujući određene hormonske kontraceptive ili lekove iz grupe antidepresiva, u zavisnosti od simptoma i zdravstvenog stanja. Ne treba samostalno uvoditi hormonske preparate ili suplemente bez prethodnog saveta stručnjaka.
PMS nije isti za svaku ženu i ne mora svaki menstrualni ciklus da bude praćen bolom, nervozom i iscrpljenošću. Iako su određene promene raspoloženja i fizičke tegobe česte, intenzivni simptomi koji remete svakodnevni život zaslužuju pažnju i odgovarajuću procenu. Žene ne bi trebalo da osećaju da moraju da trpe svaku tegobu samo zato što je povezana sa menstrualnim ciklusom. Razumevanje sopstvenog tela, praćenje simptoma i pravovremeni razgovor sa lekarom prvi su koraci ka tome da dani pred menstruaciju prestanu da budu period kroz koji se prolazi uz napor.
Autor: S.Paunović
