Deluju nezavisno, hladno i kao da im niko nije potreban, ali iza izbegavajućeg stila vezivanja može da se krije nelagoda pred emocionalnom bliskošću. Psihologija objašnjava zašto neki ljudi baš onda kada se zaljube počinju da se povlače.
Osobe sa izbegavajućim stilom vezivanja često ostavljaju utisak da se najbolje osećaju kada se oslanjaju isključivo na sebe. Teško im je da pokažu ranjivost, traže pomoć ili otvoreno govore o osećanjima, naročito kada odnos postane ozbiljan. Mogu želeti ljubav i partnerstvo, ali istovremeno osećati nelagodu kada druga osoba očekuje više bliskosti. To ne znači da nemaju emocije, već da su možda naučili da je sigurnije da se oslanjaju na sebe nego da zavise od nekoga drugog.
Jedan od prepoznatljivih znakova jeste povlačenje u trenucima kada partner pokušava da produbi odnos. Razgovor o budućnosti, izražavanje snažnih osećanja ili potreba za većom povezanošću mogu izazvati želju za distancom. Takva osoba može postati tiša, izbegavati ozbiljne razgovore ili se potpuno posvetiti poslu i drugim obavezama. Partner to često doživljava kao odbacivanje, dok osoba sa izbegavajućim obrascem može imati osećaj da joj je potrebno više prostora kako bi ponovo uspostavila unutrašnju ravnotežu.
Ovaj stil vezivanja može se ispoljiti i kroz naglašavanje partnerovih mana. Kada odnos postane intimniji, osoba odjednom može početi da primećuje sitnice koje joj smetaju, da preispituje da li je veza pravi izbor ili da idealizuje slobodu koju je imala dok je bila sama. Ponekad je takvo preispitivanje opravdano, jer nisu svi odnosi dobri za nas. Međutim, ako se isti obrazac ponavlja u različitim vezama, vredi razmotriti da li se iza potrebe za udaljavanjem krije strah od zavisnosti, gubitka slobode ili emocionalne povređenosti.
Uzroci izbegavajućeg stila vezivanja mogu biti različiti. Neki ljudi su odrastali u okruženju u kojem se o emocijama nije razgovaralo ili su rano naučili da moraju sve da rešavaju sami. Drugi su kroz prethodne veze stekli utisak da je pokazivanje ranjivosti rizično. Ipak, ne postoji samo jedan uzrok, a na stil vezivanja utiču brojna iskustva tokom života. Takođe, potreba za samoćom, nezavisnost ili nespremnost za određenu vezu sami po sebi ne znače da neko ima izbegavajući stil vezivanja.
Foto: Pixabay.com
Dobra vest je da se ovaj obrazac može menjati. Prvi korak je prepoznavanje trenutaka u kojima se javlja potreba za povlačenjem i razumevanje onoga što je pokreće. Umesto potpunog prekidanja komunikacije, osoba može naučiti da partneru kaže da joj je potrebno malo vremena, uz jasno objašnjenje da to ne znači nužno odbacivanje. Postepeno otvaranje, razgovor o potrebama i psihoterapija kada je potrebna mogu pomoći u razvijanju sigurnijeg odnosa prema bliskosti. Zdrava veza ne zahteva da se odreknemo nezavisnosti, već da naučimo da možemo biti bliski sa nekim, a da pritom ne izgubimo sebe.
Autor: S.Paunović
