Prisustvo partnera na porođaju sve se češće posmatra kao važan deo zajedničkog roditeljstva, ali ono nije samo pitanje trenda ili fotografije za uspomenu. Osoba kojoj žena veruje može joj pružiti osećaj sigurnosti, pomoći joj da lakše podnese stres i učiniti da se tokom jednog od najintenzivnijih životnih iskustava oseća manje usamljeno. Ipak, najvažnije je da odluka bude zajednička i da se poštuju želje, potrebe i zdravstvena situacija buduće majke.
Porođaj može biti fizički i emocionalno zahtevan, a prisustvo bliske osobe ženi može pružiti osećaj sigurnosti i podrške. Partner koji je smiren, pažljiv i upoznat sa njenim željama može joj pomoći da se oseća saslušano i manje uplašeno. Njegovo prisustvo ne može da ukloni bol niti da garantuje lakši porođaj, ali kontinuirana podrška tokom porođaja povezuje se sa pozitivnijim iskustvom i, u nekim okolnostima, boljim ishodima.
Partner ne mora da zna svaki medicinski postupak niti da ima odgovor na svako pitanje. Nekada je dovoljno da pridržava ženu za ruku, pomogne joj da promeni položaj, podseti je na tehnike disanja ili joj ponudi vodu kada je to dozvoljeno. Može i da razgovara sa medicinskim osobljem, postavlja pitanja uz njenu saglasnost i pomogne joj da izrazi svoje želje. Najvažnije je da bude prisutan i spreman da prati njene potrebe, umesto da pretpostavlja šta joj je potrebno.
Za mnoge žene porođaj je iskustvo koje dugo pamte, a način na koji su se tada osećale može uticati na to kako će kasnije govoriti o njemu. Partner koji pokazuje strpljenje, razumevanje i nežnost može doprineti tome da se žena oseća poštovano i podržano. Ipak, iskustvo porođaja razlikuje se od osobe do osobe, pa ne treba očekivati da će prisustvo partnera automatski učiniti svaki porođaj lepim ili bez traumatičnih trenutaka. Njegova uloga je da bude oslonac, a ne da upravlja iskustvom koje pripada ženi koja se porađa.
Prisustvo porođaju nekim partnerima pomaže da snažnije dožive dolazak bebe i početak roditeljske uloge. Mogu da vide koliko je porođaj zahtevan, da pruže podršku partnerki i da se od prvih trenutaka uključe u zajedničko iskustvo. Ipak, povezanost sa bebom ne zavisi od toga da li je partner bio u porođajnoj sali. Bliskost se gradi i kasnije, kroz hranjenje kada je moguće, presvlačenje, uspavljivanje, utehu i svakodnevnu brigu o detetu.
Foto: Unsplash.com
Prisustvo partnera na porođaju nije obaveza niti dokaz ljubavi. Neke žene žele da uz sebe imaju partnera, druge se osećaju sigurnije uz drugu blisku osobu, a nekima više odgovara da porođaj prođu bez pratnje. Važno je da se o očekivanjima razgovara unapred, da partner razume šta se od njega očekuje i da oboje budu spremni na mogućnost da se plan promeni. Takođe, pravila porodilišta, medicinske okolnosti i hitne intervencije mogu uticati na to da li je prisustvo pratnje moguće. Suština nije u tome da svaki otac mora da bude u porođajnoj sali, već da nijedna žena ne bude pritiskana da prihvati nešto što ne želi. Najbolja podrška počinje slušanjem, a nastavlja se poštovanjem njenih potreba.
Autor: S.Paunović
