Plače čim je spustite, smiruje se samo u vašem naručju i protestuje kada izađete iz sobe? Ovakvo ponašanje nije dokaz da ste bebu razmazili, već može biti važan deo razvoja njene emocionalne sigurnosti.
Beba ne dolazi na svet sa sposobnošću da sama umiri svaku neprijatnost. Kada je gladna, umorna, uplašena ili preplavljena novim nadražajima, blizina majke često joj pomaže da se smiri. Poznat miris, glas, dodir i ritam disanja stvaraju osećaj predvidljivosti u svetu koji tek upoznaje. Zato insistiranje na naručju nije nužno znak prevelike vezanosti, već način na koji beba traži pomoć da reguliše svoje emocije.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da će beba postati razmažena ako je roditelji često uzimaju u naručje. U prvim mesecima života dete ne plače da bi manipulisalo odraslima, već zato što još nema razvijene sposobnosti da samostalno obradi stres i jasno izrazi svoje potrebe. Kada roditelj dosledno reaguje na bebine signale, dete postepeno uči da je svet dovoljno sigurno mesto i da pomoć može da očekuje kada mu je potrebna. To ne znači da će zauvek zahtevati istu količinu blizine, već da se samostalnost gradi na osećaju sigurnosti.
Oko druge polovine prve godine kod mnogih beba postaje izraženiji strah od odvajanja. Dete sve bolje prepoznaje bliske osobe, ali još uči da razume da mama postoji i kada je ne vidi. Zato odlazak u drugu sobu ili predavanje bebe drugoj osobi može izazvati intenzivan plač. Ova faza može biti naporna za roditelje, ali je često deo uobičajenog razvoja. Njeno trajanje i intenzitet razlikuju se od deteta do deteta, a reakcije mogu biti izraženije kada je beba umorna, bolesna ili prolazi kroz neku razvojnu promenu.
Kako pomoći bebi da se postepeno oseća sigurnije i kada mama nije neposredno pored nje? Najvažnije je da se odvajanje uvodi postepeno, bez naglih nestanaka i nepotrebnog produžavanja uznemirenosti. Možete početi kratkim odlascima dok je beba sa poznatom osobom, razgovarati s njom dok ste nakratko izvan njenog vidokruga i napraviti jednostavne, predvidljive rutine. Važno je i da drugi bliski članovi porodice dobiju priliku da je hrane, uspavljuju i teše. Cilj nije da beba prestane da traži mamu, već da vremenom stekne poverenje i u druge osobe koje o njoj brinu.
Foto: Unsplash.com
Ipak, potrebe bebe ne znače da majka mora da bude dostupna svakog trenutka, bez odmora i podrške. Roditeljski umor je stvaran, a traženje pomoći nije znak slabosti. Partner, porodica ili druga pouzdana osoba mogu preuzeti deo brige, dok majka dobija vreme da se odmori. Ako je plač neuobičajeno intenzivan, ako beba teško prihvata hranjenje, deluje bolesno ili roditelji primećuju druge zabrinjavajuće promene, važno je posavetovati se sa pedijatrom. Bebi je potrebna sigurna povezanost, ali i roditelj koji ima podršku. Dete ne postaje samostalno zato što je naučilo da nikoga ne treba, već zato što kroz bliskost postepeno uči da može da istražuje svet i da se vrati osobi uz koju se oseća sigurno.
Autor: S,Paunović
