Od veza sa velikom razlikom u godinama do pogleda koji se zadržavaju na znatno mlađim ženama – da li je muška fascinacija mladošću prirodna stvar ili društveni obrazac koji je godinama na snazi? I, što je još važnije, da li žena zaista postaje manje poželjna kako stari?
Dovoljno je pogledati oko sebe pa primetiti obrazac koji se uporno ponavlja: muškarac u četrdesetim ili pedesetim godinama pored sebe ima partnerku koja je znatno mlađa, dok se žene iste starosti neretko pitaju da li su postale nevidljive u svetu muške pažnje. Otuda i uverenje da je mladost neka vrsta univerzalnog ženskog aduta, dok se godine kod muškaraca tumače kao iskustvo, stabilnost i šarm. Ipak, ono što često primećujemo nije nužno i pravilo koje važi za sve. Društvena vidljivost parova sa velikom razlikom u godinama, kao i način na koji mediji predstavljaju žensku lepotu, mogu da stvore utisak da muškarci uvek biraju mlađe. Ali privlačnost nije jednostavna jednačina u kojoj se godine samo oduzimaju od nečije vrednosti.
Naravno, bilo bi naivno tvrditi da mladost nema nikakvu ulogu u fizičkoj privlačnosti. Za neke muškarce ona jeste važan faktor, baš kao što su nekim ženama privlačni mlađi muškarci. Svežina, energija, fizički izgled i osećaj novine mogu da privuku pažnju, ali početna fascinacija nije isto što i želja za ozbiljnom vezom. Nekoga će privući mladalački izgled, nekoga samopouzdanje, nekoga humor, a nekoga osoba sa kojom može da razgovara satima bez osećaja da mora da glumi ili da se dokazuje. Problem nastaje kada se jedna osobina proglasi presudnom za čitav pol. Muškarci nisu jedinstvena grupa sa istim željama, baš kao što ni žene ne biraju partnere po jednom univerzalnom kriterijumu.
Postoji i manje romantična strana ovog fenomena: mlađa partnerka nekim muškarcima može da predstavlja potvrdu sopstvene poželjnosti, osećaj da su i dalje mladi, moćni ili zanimljivi. U takvim slučajevima nije presudno samo to ko je žena, već i šta njena mladost simbolizuje muškarcu koji je bira. Ipak, bilo bi pogrešno svaku vezu sa razlikom u godinama svesti na sujetu, novac ili potrebu za kontrolom. Ljudi se zaljubljuju iz različitih razloga, a razlika u godinama sama po sebi ne govori dovoljno o kvalitetu odnosa. Mnogo je važnije da li među partnerima postoje ravnopravnost, poštovanje, slične životne vrednosti i iskrena bliskost ili jedno od njih drugo posmatra kao statusni simbol.
A šta se u međuvremenu dešava sa ženama koje stare? Često se od njih očekuje da budu uspešne, negovane, ostvarene i samouverene, ali i da nekako zaustave vreme. Kada se pojave prve bore, sede vlasi ili promene na telu, društvo im neretko poručuje da moraju da se potrude još više kako bi ostale konkurentne. Kao da je ženska privlačnost takmičenje sa unapred određenim rokom trajanja. Međutim, iskustvo, emocionalna zrelost, sigurnost u sebe i sposobnost da se izgradi dubok odnos nisu utešne nagrade za one koje više nemaju dvadeset godina. To su osobine koje mogu da budu izuzetno privlačne upravo zato što ne zavise od mladosti. Žena ne mora da izgleda kao devojka da bi bila poželjna, niti mora da se dopadne svakom muškarcu da bi znala koliko vredi.
Foto: Pixabay.com
Zato možda najvažnije pitanje nije da li će muškarac pre izabrati mlađu ženu nego svoju vršnjakinju, već kakvu ženu traži i kakav odnos želi da izgradi. Ako mu je mladost glavni kriterijum, verovatno neće promeniti mišljenje zato što ga je neka žena uverila da su godine samo broj. Ali muškarac koji traži partnerku za zajednički život ne bira nužno osobu sa najmanje godina, već onu sa kojom može da zamisli svakodnevicu, bliskost, međusobno poštovanje i budućnost. Privlačnost nema jedan oblik, a ljubav nije konkurs na kojem mlađe žene automatski dobijaju prednost. Možda je najveća zabluda u koju žene mogu da poveruju upravo ona da moraju da pobede vreme kako bi ostale vredne nečije želje. Ne moraju. Mnogo je važnije da ne počnu da mere sopstvenu vrednost pogledom muškarca koji ih možda nikada nije ni umeo istinski da vidi.
Autor: S.Paunović
