Nije svaka ljubaznost znak dobrote. Neki ljudi umeju da budu izuzetno prijatni, nasmejani i pažljivi kada su u društvu, ali njihovo ponašanje u situacijama kada nema publike često otkriva sasvim drugu stranu ličnosti.
Istinska dobrota ne vidi se samo u lepim rečima i gestovima. Ona se prepoznaje po tome kako se osoba ponaša prema drugima kada od toga nema nikakvu korist, kako govori o ljudima koji nisu prisutni i da li ume da bude obzirna čak i kada se sa nekim ne slaže.
Upravo zato postoje određene navike koje se mnogo češće sreću kod ljudi koji pokušavaju da ostave utisak dobrih i ljubaznih osoba, nego kod onih kojima je empatija zaista prirodna.
Lepo se ponašaju pred vama, a iza leđa vas ogovaraju
Jedan od najočiglednijih znakova neiskrene ljubaznosti jeste velika razlika između načina na koji neko razgovara sa osobom i načina na koji o njoj govori kada ona ode.
Takva osoba može da vas sasluša, bude nasmejana, da vam udeli kompliment i da se ponaša kao da između vas postoji potpuno poverenje. Međutim, čim ostanete van njenog vidokruga, priča može da dobije sasvim drugačiji ton.
Ogovaranje samo po sebi nije uvek znak loše namere, ali problem nastaje kada neko sistematski govori ružno o ljudima sa kojima je do malopre bio ljubazan. Posebno je problematično kada se tuđe slabosti, privatne informacije ili neprijatne priče koriste kako bi se privukla pažnja ili stekao osećaj nadmoći.
Psihološki gledano, takvo ponašanje može biti povezano sa potrebom za prihvatanjem, potvrdom ili osećajem kontrole. Osoba želi da bude viđena kao dobra, ali istovremeno nema dovoljno iskrenosti ili emocionalne zrelosti da svoje neslaganje izrazi direktno i na pristojan način.
Za razliku od toga, iskreno dobri ljudi ne moraju da vole svakoga. Oni mogu da se ne slažu sa nečijim postupcima, mogu čak i da kritikuju određeno ponašanje, ali uglavnom nemaju potrebu da nekoga ponižavaju čim izađe iz prostorije.
Ljubazni su samo prema ljudima od kojih nešto mogu da dobiju
Prava empatija ne pravi spisak ljudi koji su „vredni“ pažnje.
Kod osoba koje samo glume ljubaznost često se primećuje selektivna dobrota. Prema nekome ko im je važan, moćan, popularan ili koristan biće izuzetno pažljivi, dok će prema ljudima od kojih ne očekuju ništa biti hladni, nezainteresovani ili čak neprijatni.
To može da izgleda veoma suptilno. Neko će, na primer, biti neverovatno ljubazan prema nadređenom jer želi unapređenje, prema osobi sa uticajem jer želi neku uslugu ili prema prijatelju kada mu je potrebna pomoć. Kada dobije ono što želi, njegovo ponašanje se naglo menja.
U tom slučaju ljubaznost više nije izraz karaktera, već sredstvo.
Takvi ljudi često dobro procenjuju kome se isplati biti fin. Njihova pažnja zavisi od toga šta druga osoba može da im pruži, pa se njihova „dobrota“ menja u skladu sa okolnostima.
Kod zaista empatičnih ljudi obrazac je drugačiji. Oni ne moraju da budu jednako bliski sa svima, ali njihova osnovna pristojnost i poštovanje nisu rezervisani samo za ljude od kojih imaju korist. Način na koji razgovaraju sa konobarom, kolegom, prodavcem ili potpunim neznancem može mnogo više da kaže o njihovom karakteru nego način na koji se ponašaju prema ljudima kojima žele da se dopadnu.
Daju komplimente koji zapravo bole
„Baš lepo izgledaš kada se središ.“
„Za promenu si uradila nešto kako treba.“
„Nisi loša, s obzirom na to da ti to inače ne ide.“
Na prvi pogled, ovakve rečenice mogu da zvuče kao komplimenti. Međutim, u njima se gotovo uvek krije dodatna poruka koja poništava ono lepo što je izgovoreno.
Reč je o takozvanim prikrivenim ili dvosmislenim komplimentima. Osoba formalno govori nešto pozitivno, ali istovremeno ubacuje malu uvredu, kritiku ili poređenje kojim drugu osobu spušta.
Problem je što se takvo ponašanje lako može sakriti iza rečenice „Samo sam se šalila“. Kada druga osoba pokaže da ju je komentar povredio, onaj ko ga je izgovorio može da se predstavi kao neko ko nije imao nikakvu lošu nameru.
Ipak, iskrena ljubaznost ne zahteva da nekoga prvo podignete komplimentom, a zatim ga jednim dodatkom spustite.
Ljudi koji su zaista dobronamerni uglavnom nemaju potrebu da kompliment pretvore u prikrivenu kritiku. Ako im se nešto dopada kod vas, reći će vam to bez potrebe da vas istovremeno podsete na ono što kod vas ne vole.
Na kraju, možda je upravo to najjednostavniji način da procenite nečiju dobrotu: nemojte gledati samo kako se osoba ponaša prema vama kada želi da ostavi dobar utisak. Obratite pažnju na to kako govori o ljudima koji nisu tu, kako se ponaša prema onima koji joj nisu potrebni i šta radi kada može da bude neprijatna, a da zbog toga nema nikakve posledice.
Jer prava ljubaznost najčešće nije predstava. Ona se vidi upravo onda kada nema nikoga kome treba nešto dokazati.
Autor: S.M.
