Naizgled dobronameran savet ponekad krije mnogo više: bivša partnerka može pažljivo odabranim rečima da ostavi utisak da je i dalje u kontaktu sa bivšim, da zna šta se dešava iza zatvorenih vrata i da njegova nova ljubav možda nije onakva kakvom se predstavlja.
Kada bivša partnerka teško prihvati da je muškarac sa kojim je nekada bila sada srećan sa drugom, direktan napad često nije najefikasnije oružje. Mnogo suptilniji način jeste da se „briga“ predstavi kao slučajna informacija. Rečenica poput: „Čula sam da te on ne tretira baš najbolje“ na prvi pogled zvuči kao pokušaj da se nekome otvore oči. Međutim, njena prava snaga može biti u onome što ostaje neizgovoreno — ko je to rekao, odakle joj ta informacija i zašto se baš sada pojavljuje u razgovoru.
Još veći problem nastaje kada sadašnja partnerka nema nikakav način da proveri ono što je čula. Dovoljno je da u glavi ostane pitanje: „A kako ona to zna?“ Čak i kada se ništa konkretno nije dogodilo, takva tvrdnja može da stvori sliku da između bivših partnera postoji komunikacija o kojoj sadašnja partnerka nije obaveštena. Upravo ta sugestija može biti mnogo moćnija od same optužbe, jer ne nudi činjenicu koju je lako demantovati, već ostavlja prostor za sumnju.
Posebno su opasne rečenice koje su dovoljno neodređene da zvuče uverljivo. „Ne bih da se mešam, ali čula sam neke stvari“, „Nije moje da pričam, ali mislim da treba da znaš“ ili „Samo pazi, znam nešto što ti ne znaš“ stvaraju utisak da postoji skrivena priča. A kada nema konkretnih detalja, osoba koja sluša može sama da popuni praznine. Tako jedna neproverena informacija lako prerasta u niz pitanja, pretpostavki i sumnji.
Ukoliko bivša pritom želi da ostavi utisak da još uvek ima poseban pristup bivšem partneru, čak i obična rečenica može dobiti potpuno drugo značenje. Nije potrebno da kaže: „Mi se čujemo.“ Dovoljno je da govori kao neko ko navodno zna njegove navike, raspoloženje ili probleme u sadašnjoj vezi. Time može pokušati da zauzme poziciju osobe koja „zna šta se stvarno dešava“, dok sadašnja partnerka ostaje u ulozi one koja navodno poslednja saznaje. Upravo zato je važno razlikovati proverenu informaciju od sugestije upakovane kao dobronameran savet.
Foto: Pixabay.com
Najzdraviji odgovor na ovakvu situaciju nije takmičenje između dve žene, već insistiranje na činjenicama i direktnoj komunikaciji sa partnerom. Ako neko tvrdi da zna nešto važno o vašoj vezi, sasvim je legitimno pitati: „Šta se konkretno dogodilo i kada?“ Kada konkretan odgovor izostane, ostaje mnogo manje prostora da se tuđa pretpostavka pretvori u činjenicu. Jer ponekad najveći problem nije ono što je bivša partnerka rekla — već priča koju je pažljivo navela drugu osobu da sama zamisli.
Autor: S.Paunović
