Od valunga i nesanice do promena raspoloženja, kilograma i seksualnosti — menopauza je velika hormonska prekretnica o kojoj žene i dalje premalo znaju.
Menopauza je velika životna promena. To je trenutak u životu žene kada menstruacije definitivno prestaju, ali ono što joj prethodi može trajati godinama. Taj period naziva se perimenopauza i upravo tada mnoge žene prvi put primete da se sa njihovim telom nešto menja: ciklus više nije kao ranije, menstruacije postaju neredovne, pojavljuju se valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem, razdražljivost ili osećaj da im je koncentracija odjednom slabija. Sama menopauza se definiše tek kada žena punih 12 meseci nema menstruaciju. Najčešće se događa između 45. i 55. godine, ali svaka žena ima svoj biološki ritam.
U pozadini svega nalazi se ono što se ne vidi golim okom — promena rada jajnika i pad nivoa estrogena i progesterona. Estrogen nije važan samo za reproduktivni sistem; njegove promene mogu se odraziti na različite funkcije organizma. Zato menopauza nije samo priča o tome da je „nestala menstruacija“. Kod nekih žena dolazi do valunga i noćnog znojenja, kod drugih do nesanice, promena raspoloženja, bolova u mišićima i zglobovima, suvoće vagine ili problema sa koncentracijom. Neke žene gotovo da nemaju simptome, dok druge imaju tegobe koje ozbiljno utiču na svakodnevni život. I upravo tu pada jedan od najvećih mitova o menopauzi — ne postoji jedan univerzalni način na koji žena mora da je doživi.
Jedna od promena koju žene često prve primete jeste drugačija raspodela masnog tkiva i promena telesne kompozicije. Struk može postati širi, mišićna masa se može smanjivati, a telo drugačije koristiti energiju. Međutim, menopauzu ne treba posmatrati samo kroz broj na vagi. Sa padom estrogena menja se i ono što se ne vidi spolja — zdravlje kostiju i kardiovaskularni rizik postaju posebno važni. Zato su u ovom životnom periodu fizička aktivnost, naročito vežbe snage, kvalitetna ishrana, dovoljan unos kalcijuma i vitamina D, dobar san i nepušenje mnogo više od saveta za lepšu figuru: oni postaju deo brige o dugoročnom zdravlju.
Zbog hormonskih promena vaginalna sluzokoža može postati suvlja i osetljivija, što seksualni odnos može učiniti neprijatnim ili bolnim. Kod nekih žena menja se i seksualna želja, ali to ne znači da seksualni život mora da se završi sa menopauzom. Naprotiv — postoje načini da se vaginalna suvoća i bol tokom odnosa tretiraju, od lubrikanata i hidratantnih preparata do lokalnih terapija koje lekar može preporučiti. Menopauza ne oduzima ženi ženstvenost, privlačnost niti pravo na seksualnost. Menja se telo, ali ne mora da se ugasi želja za bliskošću.
Foto: Unsplash.com
Ako su simptomi blagi, nekim ženama biće dovoljne promene životnih navika i vreme da se organizam prilagodi. Ako su tegobe ozbiljne, postoje različite mogućnosti lečenja — uključujući nehormonske terapije, ali i hormonsku terapiju za žene kod kojih je ona odgovarajuća. Hormoni mogu veoma efikasno ublažiti valunge i noćno znojenje, a mogu pomoći i kod nekih drugih simptoma. Međutim, hormonska terapija nije nešto što se uzima na svoju ruku niti postoji jedna terapija koja odgovara svakoj ženi. Odluka zavisi od simptoma, godina, zdravstvenog i porodičnog rizika i razgovora sa lekarom.
Autor: S.Paunović
