Branka Tišma, školski psiholog i Jelenom Stanković, psihterapeut, za Novo jutro televizije Pink, govorile su o tome kada je vreme da deca mogu da ostanu sama kod kuće, kao i pod kojim uslovima možemo da ih ostavimo da brinu o sebi i kako ih pripremiti za ovaj vid samostalnosti.
- Za takvu vrstu aktivnosti treba da budu spremni i roditelji i dete. Često roditelji nisu spremni da ih ostave, iako su deca objektivno spremna. Za svako dete je jako individualno kada je spremno da ostane samo kod kuće. Neka ranije sazrevaju, a neka kasnije, posebno ako su sputana od roditelja u sazrevanju i osamostavljivanju - rekla je Branka Tišma, školski psiholog.
Kako je objasnila, roditelj treba da krene sa pripremama, roditelji imaju gomilu strahova.
- Roditelj ima gomilu strahova, a malo toga što ga podržava u tom vidu roditeljstva. Jer i okolina stalno postavlja pitanja i sumnja u to. Roditelji i porodica u sistemu u kome živimo nema nikakvu podršku za razvoj. Obrasci ponašanja koji su nekada bili važni i pomagali, sada samo odmažu, a neki nivoi i obrasci i formule i novi načini nisu izgrađeni i svaka porodica ih otkriva sama za sebe i otkriva ih na svoj način - rekla je Tišma.
Foto: Printscreen
Psihoterapeut Jelena Stanković, naglasila je da priprema treba da ide uzajamno, i roditelj i dete se pripremaju paralelno.
- Ne možemo odjednom da se iskrademo i samo nestanemo, jer je to stresno za dete. Uvek se treba javiti detetu. Kada idemo do prodavnice i brzo se vraćamo, za pet, deset minuta. Preporučljivo je oko desete godine, ali je vrlo individualno i zavisi od zrelosti deteta - rekla je Stanković.
Kako je rekla, u predškolskom uzrastu ne treba ostavljati dete nikako, a kako kaže, ima slučajeva da ih ostavljaju već sa 4, 5 godina. - Oko desete treba krenuti sa ostavljanjem i na sat vremena. Do 12-te godine je čak i dobro da ostane, jer mu na taj način gradimo samopouzdanje i samopoštovanje, ali i odgovornost - rekla je ona.
Psihoterapeutkinja je objasnila da je bitno da deca znaju brojeve telefona na koje mogu da se obrate bilo roditeljima, bilo tetkama, bakama i slično, da bi mogli da se jave ukoliko treba. - Mogu se upozoriti na sve mogućnosti koje su u kući, možemo u spontanim razgovorima sa njima napraviti komunikaciju o tome kako bi oni razmišljali u nekimk situacijama kada će ostati sami. Često se preliva strah sa odraslih na decu i oni oinda upiju te strahove i kategorično ne žele da se odvoje od starijih. Priča je je prilično individualna i opipljiva - rekla je Stanković.
Foto: Printscreen
Školski psiholog predlaže da je jako dobro praviti strukture dana kada će šta uraditi. - Obratiti pažnju na strukturu i to koje aktivnosti će imati za tih osam sati, jako je važno da dete bude aktivno, da ima organizaciju dana - rekla je Tišma.
