Bebe i deca posebno su osetljivi na štetne materije iz duvanskog dima, koje mogu ostaviti posledice na disajne puteve, razvoj i opšte zdravlje.
Deca koja odrastaju u prostorijama u kojima se puši ne udišu samo neprijatan miris cigareta, već i hiljade hemijskih jedinjenja, od kojih su mnoga štetna po zdravlje. Njihova pluća i imuni sistem još uvek se razvijaju, zbog čega su znatno osetljivija na duvanski dim nego organizam odrasle osobe. Čak i kratkotrajna izloženost može da iritira disajne puteve i oteža normalno funkcionisanje pluća.
Kod dece koja su redovno izložena pasivnom pušenju češće se javljaju respiratorne infekcije, poput bronhitisa i upale pluća, ali i uporne prehlade, kašalj i zapušen nos. Duvanski dim može pogoršati simptome astme, izazvati češće napade i povećati potrebu za lekovima. Takođe, povećava se rizik od upala srednjeg uha, koje su jedan od najčešćih razloga zbog kojih mališani završavaju kod pedijatra.
Posebno su ugrožene bebe. Izloženost duvanskom dimu povezuje se sa većim rizikom od sindroma iznenadne smrti odojčeta (SIDS), a dim može negativno uticati i na razvoj pluća u najranijem periodu života. Rizik postoji čak i kada roditelji puše u drugoj prostoriji ili nakon što ugase cigaretu, jer se štetne čestice zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama i drugim površinama.
Sve više pažnje privlači i takozvani "dim iz treće ruke" – ostaci štetnih materija koji ostaju u prostoru dugo nakon pušenja. Deca ih mogu uneti u organizam dodirivanjem kontaminiranih površina ili stavljanjem ruku i igračaka u usta. Zbog toga samo otvaranje prozora ili provetravanje nije dovoljno da u potpunosti ukloni rizik.
Foto: Unsplash.com
Najefikasniji način da se deca zaštite jeste da njihov dom i automobil budu potpuno bez duvanskog dima. Stručnjaci naglašavaju da nijedan nivo izloženosti pasivnom pušenju nije potpuno bezbedan, a stvaranje okruženja bez cigareta predstavlja jednu od najvažnijih odluka koju odrasli mogu doneti kako bi sačuvali zdravlje najmlađih.
Autor: S.Paunović
