Hladnije vreme pogodno je za virusne infekcije koje se tokom zime posebno šire. Prema rečima lekara, u ovim danima treba se pripaziti gripa, virusa koji napadaju gornje disajne puteve, kao i kovida.
Simptomi koji mogu da nam ukažu da imamo zdravstvene probleme trenutno jesu visoka temperatura, kijavica, malaksalost, kao i jake glavobolje, dok se kao najbolja prevencija i ove godine, a u borbi sa virusima, preporučuje vakcinacija.
Kako je objasnila dr Biserka Obradović, virus koji bi ubrzo mogao da napravi probleme našim građanima jeste grip, a koji se, kako dodaje, kod nas tek pojavio, i to u Kragujevcu, pa objasnila po kojim simptomima možemo da ga prepoznamo i kada je potrebno javiti se lekaru.
- Svi ovih dana pričaju da je grip došao iz Australije, ali on odnekud mora da dođe. Prenet je odatle u Italiju, sad se pokavio i kod nas i tek će se širiti. Apel je svakako da se ljudi vakcinišu. Nakon toga potrebno je između 14 do 21 dan da se stvore antitela od vakcinacije, i u tom periodu je moguće da se dobije grip. Simptomi koji ga prate jesu visoka temperatura, i do 40 stepeni, malaksalost, bol u mušićima koji stvara osećaj kao da vas je voz pregazio, pa uopšte nije prijazan, zatim, kijavica i kašalj - objašnjava doktorka Obradović na početku.
Doktorka je ovom prilikom objasnila i kako možemo da razlikujemo grip od ostalih virusa, kao i od kovida, sa kojima ima gotovo identične simptome.
- Ono što je osnovna i najveća razlika između ovog i ostalih virusa jeste taj što jako brzo nastaje, a kada do njega dođe javlja se jaka glavobolja, kao i bol u očnim jabučicama, dakle, boli nas kada uopšte pomeramo očne jabučice - ističe doktorka Obradović.
Pored gripa, naši sugrađani se takođe tokom ovih zimskim meseci moraju pripaziti i od takozvanih adeno virusa. Iz te grupe trenutno je najaktivniji rino virus, a koji napada gornje disajne puteve, dok su, u manjoj meri, prisutni i roto i noro virusi, a koji napadaju digestivni trakt.
- Rino virusi su sada jako aktivni i dovode do temperature do 38 stepeni, bola u grlu, kijavice, zaptivenosti, a ako se ne odleži kako treba, može da dovede i do pada imuniteta i sekundarnih bakterijskih infekcija kao što su kašalj, upala sinusa i upala pluća. Sa druge strane, roto i noro virusi koji napadaju digestivni trakt mogu da izazovu mučninu, dijareju, povraćanje. Ukoliko do tih simptoma dođe, tokom povraćanja se mora unositi tečnost, kako ne bismo dehidrirali, ali na kašičicu i to svakih petnest minuta, dok se preporučuje i stroga dijeta - navodi naša sagovornica Obradović i dodaje da, kada su stomačni virusi u pitanju, mora se obratiti pažnja da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, odnosno, da li je možda uzrok problema trovanje ili nešto slično.
Kovid i dalje pravi probleme
Nakon gripa i adeno virusa, doktorka objašnjava kako se od virusa u vazduhu trenutno i dalje širi i kovid, a na kog su ljudi, kako ističe ona, izgleda zaboravili.
- Kovid je i dalje prisutan, samo što se ljudi sada slabije testiraju. Najviše se testiraju oni čiji prosek godina je 57, jer oni znaju koji su to simtomi koji ga prate. Čulo mirisa i ukusa se promeni. Oni koji ga sada dobiju preleže ga uglavnom na nogama, sami skidaju temperaturu koja može da traje jedan dan, a po nekad od 3 do 4 dana. Svakako, simptomi kovida sada su dosta slabiji u odnosu na situaciju kakvu smo imali pre par godina - priča dalje doktorka.
Postoje i grupe ljudi koje su tokom hladnih meseci kada virusi haraju, najugroženiji, a doktorka Biserka ukazuje da je to svakako onaj deo populacije koji se stalno kreće ili radi u većim kolektivima.
- Trenutno aktivni virusi najviše napadaju one sa oslabljenim imunitetom, ali i one u kolektivima, odnosno radno aktivno stanovništvo, dok je veliki problem i to da kada ljudi i osete simptome nastavljaju da odlaze na posao, ili šalju decu u škole i vrtiće, pa se virus neprestano širi, navodi doktorka i ističe kako se trenutni virusi šire kapljično, pa je mogućnost od zaražavanja dosta veća.
"Batut" upozorova na širenje virusa kod dece
Da virusne infekcije polako počinju da uzimaju maha u našoj zemlji, potvrdio je i "Batut" u svom najnovijem saopštenju, a u kom stoji da je u periodu od 28. oktobra do 3. novembra zabeležen neznatan rast oboljenja slučnih gripu, odnosno da je zabeleženo 6.819 slučajeva.
Kako dalje stoji u saopštenju, navodi se da je za tu nedelju najviše stope incidencije, odnosno, novozaraženih regostrovano u Moravičkom, Šumadijskom i Jablaničkom okrugu, dok su najviše uzrasno-specifične stope zabaležene u uzrasnim grupama od 0 do 4 godine i od 5 do 14 godina.
U оdnоsu nа prеthоdnu nеdеlju rеgistruје sе, stoji u saopštenju, trеnd blаgоg rаstа оbоljеnjа sličnih gripu, a ukoliko se uporedi sa istim pеriоdоm prеthоdnе sеzоnе nаdzоrа, intеnzitеt акtivnоsti gripа је nа približnо istоm nivоu.
Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut" је 8. окtоbrа 2024. gоdinе оbаvеštеn оd Nаciоnаlnе rеfеrеntnе lаbоrаtоriје zа grip i drugе rеspirаtоrnе virusе Institutа zа virusоlоgiјu, vакcinе i sеrumе "Tоrlак" о prvоm lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеnоm slučајu infекciје virusоm gripа tipа А (N1pdm09) nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје (Šumаdiјsкi окrug) u sеzоni nаdzоrа 2024/2025.
U biоlоšкоm mаtеriјаlu (brisu ždrеlа i nоsа), којi је u svrhu pоtvrdе diјаgnоstiке i оbоlеvаnjа оd gripа, dоstаvljеn оd strаnе Institutа zа јаvnо zdrаvljе Кrаguјеvаc, Nаciоnаlnој rеfеrеntnој lаbоrаtоriјi, mоlекulаrnоm tеhniкоm (Real–time PCR) pоtvrđеnо је prisustvо virusа gripа tipа А (H1pdm/2009).
"Infekcije kod dece 'u piku'"
Da su deca jedna od jako ugroženih u sezoni virusa, za "Telegraf. rs" govorio je i potvrdio i pedijatar Dejan Jonev koji je istakao da je stanje sa infekcijama kod dece sada "u piku" i da se upravo oni svakodnevno javljaju lekaru sa stomačnim virusima i simptomima poput mučnine, povraćanja, dijareje i glavobolje.
- Pored stomačnog virusa koji je sada najaktuelniji, takođe se javljaju i deca sa virusom gornjih disajnih puteva, a čiji simptomi su kašalj, curenje nosa, i temperaratura koja nije visoke i koja se kreće od 38 do 38.5. Pored toga, prisutne su i bakterijske infekcije, a kod kojih imamo upale ždrela, jake bolove u grlu, upalu u srednjem uhu, kao i malo bronhitisa - objašnjava dr Jonev i ističe da posebno treba da se pripaze deca koja imaju bronhitis, i kod kojih simptomi mogu da budu teži i jači trenutno.
Pedijatar Jonev objasnio je ovom prilikom i dao savete roditeljima koji su to najbolji načini da decu zaštitimo od pomenutih virusa, te istakao kako je, kao i kod odraslih, najbolji mogući metod izolacija.
- Deca su u kolektivu i mnogo brže se infekcije šire među njima čak i ako je jedno dete zaraženo. Zato savetujemo roditeljima da, ako mogu, izoluju svoje bolesno dete. Oni većinom šalju u predškolske ustanove ili škole kijavičavu decu, a to svakako nije pametno. Takođe, savet je i da povedu računa o ishrani svoje dece, da im daju raznovrsnu ishranu i suplemente i ojačaju imunitet, jer imamo primere roditelja koji mi dva puta mesečno dovode svoje dete - objasnio je pedijatar Dejan Jonev.
Autor: Jovana Nerić