Nije stvar u poklonima – već u istoriji borbe koju mnogi zaboravljaju.
Svake godine oko 8. marta može se čuti ista rečenica: „A kada je Dan muškaraca?“ Na prvi pogled, deluje kao bezazlen komentar. Ipak, iza njega se često krije nerazumevanje suštine ovog datuma. Međunarodni dan žena nije nastao kao praznik cveća i čokolade, već kao dan borbe za osnovna građanska, politička i ekonomska prava žena.
Muškarci istorijski nisu morali da se bore za pravo glasa, pravo na obrazovanje, pravo na imovinu ili pravo na rad bez tuđe dozvole. Ta prava su im bila društveno zagarantovana. Osmi mart je podsetnik na vreme kada žene ta prava nisu imale – i na proces kroz koji su morale da prođu da bi ih dobile. Zato porediti ovaj datum sa „danom kada se muškarcima poklanja“ znači svesti čitavu istorijsku borbu na nivo simboličnog poklona.
Važno je reći i da postoji Međunarodni dan muškaraca, koji se obeležava 19. novembra i fokusira se na teme muškog zdravlja, mentalnog blagostanja i pozitivnih uzora. Međutim, razlika je u kontekstu – taj datum nije nastao kao odgovor na sistemsku diskriminaciju muškaraca kroz istoriju, već kao inicijativa za osnaživanje i podizanje svesti o specifičnim izazovima sa kojima se muškarci suočavaju.
Kada neko kaže „A šta je sa muškarcima?“, pravo pitanje bi moglo da glasi: da li zaista govorimo o ravnopravnosti ili o potrebi da se umanji značaj tuđe borbe? Ravnopravnost ne znači oduzimanje pažnje jednoj strani, već razumevanje konteksta i istorije. Poštovanje 8. marta ne umanjuje muškarce – ono priznaje realnost kroz koju su žene morale da prođu.
Foto: Pixabay.com
Zato 8. mart nije takmičenje u tome ko dobija više poklona. To je dan koji podseća na neravnopravan start i dugu borbu za izjednačavanje šansi. A društvo koje to razume ne gubi ništa – naprotiv, pokazuje zrelost da prizna istoriju i nastavi da gradi pravedniju budućnost za sve.
Autor: S.Paunović
