Nije u pitanju sudbina – već nedovršene emocije, nostalgija i tiha emotivna zavisnost koju je teško preseći.
Koliko puta si rekla “ovo je poslednji put”, a onda se ponovo našla u istom razgovoru, istim porukama i istim obećanjima? Kada se bivši partner stalno vraća, lako je pomisliti da je to znak velike ljubavi. Međutim, često nije reč o sudbinskoj povezanosti, već o nerazrešenim emocijama koje ni jedno ni drugo niste do kraja zatvorili.
Nedovršeni odnosi imaju posebnu težinu. Kada kraj nije bio jasan, kada je ostalo “šta bi bilo kad bi bilo”, mozak stalno traži završetak priče. Tada nostalgija počinje da briše ružne uspomene i u prvi plan stavlja samo lepe trenutke. Zaboravljaš zašto ste raskinuli i pamtiš samo kako si se nekada osećala pored njega.
Tu se često krije i emotivna zavisnost. Nije ti nužno potreban on – već osećaj koji si imala dok ste bili zajedno. Poznata dinamika, poruka u kasne sate, osećaj da te neko želi… sve to postaje navika. A navike je teško prekinuti, čak i kada znaš da ti ne donose mir.
On se vraća jer zna da vrata nisu potpuno zatvorena. Svaki odgovor na poruku, svaki susret “da popričate”, ostavlja prostor da se ciklus nastavi. Ako se ništa suštinski nije promenilo, povratak najčešće znači samo ponavljanje istog scenarija – kratka euforija, a zatim stari problemi.
Foto: Pexels
Prekid začaranog kruga počinje onog trenutka kada odlučiš da ti je važniji mir od poznate emocije. To znači jasne granice, bez polovičnih razgovora i bez “možda jednog dana”. Tek kada zatvoriš vrata bez zadrške, daješ sebi šansu za nešto novo. Jer ponekad se bivši vraća samo zato što zna da još može – a prestaje tek kada shvati da više nema gde.
Autor: S.Paunović
