Bliskost nakon raskida ne znači isto za svakoga. Neki ga vide kao poslednji pokušaj povezivanja, drugi kao način da završe priču na lep način.
Terapeutkinja Holi Ričmond kaže da ljudi često žele da proslave ono što je u vezi bilo dobro, a intima je neretko bio upravo to. Kada se veza raspadne iz emotivnih, a ne seksualnih razloga, fizička privlačnost i dalje ostaje živa.
Pokušaj spasavanja
Problem nastaje kada jedan partner i dalje želi da veza opstane. Tada odnos posle raskida nije čin pomirenja, već pokušaj manipulacije emocijama. Osoba koja je ostavljena često veruje da će fizička bliskost probuditi sećanja i promeniti odluku bivšeg partnera.
Stručnjaci upozoravaju: ovakav odnos samo produbljuje emocionalnu zavisnost i odlaže proces oporavka. „Možda se osećate bolje u tom trenutku, ali taj osećaj retko traje“, kaže dr Rejčel Nidl, direktorka Instituta za modernu terapiju u intimnim odnosima u Palm Biču.
Loše po partnera koji nije spreman za kraj
Osoba koja i dalje želi vezu često ulazi u odnos s nadom da će partner promeniti mišljenje, da će se nešto „kliknuti“, da će se vratiti staro. Ali kada trenutak strasti prođe, ostaje samo bol, osećaj odbacivanja i još veća konfuzija.
Intima može da posluži kao privremeni beg od tuge, ali kad se spusti zavese i partneri se ponovo razdvoje, realnost postaje još brutalnija. Bez jasne komunikacije i obostrane emotivne zrelosti, ovakav čin često donosi više štete nego koristi.
Da li je nekada "u redu"?
Stručnjaci kažu – moguće je. Ako su oba partnera potpuno svesna da se rastaju zauvek i ako ne postoji skrivena nada za nastavkom, pslednji odnos može biti dostojanstveni kraj jedne priče. On može biti izraz poštovanja, zahvalnosti, čak i ljubavi – ali one koja nije dovoljna da bi opstala u vezi.
U svakom drugom slučaju, kako kaže Ričmondova, „najzdravije je reći – ne“. Jer prava zatvorenost ne dolazi iz kreveta, već iz unutrašnje odluke da je kraj – zaista kraj.
Autor: Jovana Nerić
