Veze spolja često izgledaju harmonično – partneri se slažu, upravljaju svakodnevnim obavezama i retko se svađaju. Međutim, ponekad se ispod te površine krije osećaj praznine, kao da nedostaje nešto važno, kaže psiholog Mark Travers.
„Ako se osećate kao da samo ispunjavate svoje uloge, bez dublje veze, možda ste u vezi koja je funkcionalna, ali bez ljubavi“, podelio je on za Psychology Today. Ovo su znaci koji mogu pomoći da se identifikuje takav odnos.
1. Razgovori su uvek praktični, nikada lični
„Komunikacija se svodi na svakodnevne obaveze – raspored, račune ili kućne poslove. Iako su ovi razgovori neophodni, ne podstiču emocionalnu bliskost. Ako su duboke i iskrene teme nestale, odnos je možda postao površan“, upozorava psiholog.
Foto: Pixabay.com
2. Nedostatak emocionalne podrške
U zdravim odnosima, partneri se oslanjaju jedni na druge, pružajući udobnost i razumevanje. Travers objašnjava da se u vezi bez ljubavi lični problemi često ignorišu i podrška se traži izvan veze, stvarajući osećaj koegzistencije, a ne povezanosti.
3. Fizička blizina postaje obaveza
„Intimni trenuci, kao što su zagrljaji ili poljupci, mogu postati rutinski u funkcionalnoj vezi. Kada fizička bliskost izgubi emocionalnu dubinu i postane puka formalnost, to ukazuje na gubitak strasti i povezanosti“, kaže psiholog.
4. Problemi se izbegavaju jer je „sve u redu“
U vezama bez ljubavi, partneri često ne razgovaraju o dubljim pitanjima kako bi održali privid harmonije. „Ali izbegavanje važnih tema tokom vremena povećava distancu i smanjuje kvalitet veze“, primećuje Travers.
5. Osećate se usamljeno iako ste zajedno
Jedan od najjasnijih znakova je osećaj izolovanosti, čak i u prisustvu partnera. Delimo prostor i aktivnosti, ali nedostaje stvarna emocionalna povezanost, što dovodi do osećaja duboke usamljenosti.
„Ako prepoznate ove znakove, to ne mora da znači i kraj veze. Počnite da pričate otvoreno o svojim osećanjima i potrebama, bez kritikovanja. Razmislite o zajedničkoj terapiji kako biste ponovo izgradili bliskost i produbili međusobno razumevanje“, zaključuje Travers.
Autor: Zorica Lazarević
