Naš imunitet zavisi od ishrane, tj. od unosa odgovarajuće količine vitamina i minerala. A najnovija istraživanja potvrđuju da postoji povezanost između vitamina D i zdravlja našeg imunog sistema.
T ćelije u ljudskom telu, odgovorne za borbu protiv infekcije, nedovoljno su efikasne. Situacija nam ne ide u prilog jer ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru, umesto da budu napolju i da se bave nekom fizičkom aktivnošću.
Naučnici su otkrili da je vitamin D od vitalnog značaja za aktiviranje odbrambenog mehanizma u ljudskom telu. Zapravo, istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu pronašli su informacije koje mogu pomoći u borbi protiv zaraznih bolesti, epidemija i posebno u proizvodnji novih vakcina.
Naučnici su utvrdili da takozvane T ćelije - nosioci imunog sistema - zavise od toga da se vitamin D aktivira. Ako je nivo ovog vitamina u krvi nizak, T ćelije ostaju u stanju mirovanja i ne reaguju na infekciju ili patogeni organizam, pa se bolest javlja u punom intenzitetu.
Poznato je da vitamin D igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i da postoji veza između niskog nivoa kalcijuma i malignih bolesti i multiple skleroze. Ali, nije se znalo da je ovaj vitamin od vitalnog značaja za aktiviranje imuniteta.
Najveću količinu vitamina D naše telo stvara kao nusproizvod kada izložimo kožu sunčevim zracima. Osim toga, može se naći u:
- Masna riba: Losos, sardine i skuša.
- Jaja: Žumanca.
- Mlečni proizvodi: Mleko i jogurt (često obogaćeni vitaminom D).
- Obogaćeni proizvodi: Neki sokovi i biljna mleka (sojino, bademovo).
- Gljive: Neke vrste, poput shiitake, ako su izložene UV svetlu.
Umereni unos proteina
Pošto se imune ćelije proizvode velikom brzinom tokom infekcije, neophodna je dovoljna količina proteina. Međutim, njihova prevelika količina potiskuje imunitet, verovatno zato što proteini iskorištavaju raspoloživi vitamin B6.
Ishrana bogata zasićenim ili hidrogenizovanim mastima potiskuje imunitet, međutim, esencijalne masti koje se nalaze u hladno ceđenim uljima semena jačaju imunitet.
Stoga je dobro izbalansirana ishrana zasnovana na proteinima, sa niskim sadržajem masti, koje potiču iz esencijalanih izvora kao što su semenke i koštičavo voće, uz dosta svežeg voća i povrća bogatog vitaminim i mineralima, način ishrane koji obezbeđuje maksimalni imunitet.
Foto: Unsplash.com
- Odlično povrće uključuje šargarepu, cveklu, paradajz i klice pasulja.
- Od voća, posebno su korisne pomorandže i kivi.
- Mleveno seme, sočivo, pasulj, integralne žitarice i riba takođe su veoma korisni.
Preporučuje se da hranu jedete što je moguće siroviju, izbegavajući prženje koje može uneti slobodne radikale.
Vitamin C
Vitamin C je ključan za jak imunitet i pomaže u borbi protiv stresa i infekcija. Dobar je za proizvodnju hormona nadbubrežnih žlezda i limfocita.
Preporučuje se unos od 200 do 500 mg dnevno, a može se uzimati i više. Posebno je važan za decu, starije osobe i one pod stresom. Kombinovanje sa bioflavonoidima može poboljšati njegovo dejstvo.
Autor: Marija Radić
