Koja je temperatura previsoka za ljude? To pitanje je dobilo odgovor u nedavnom izveštaju profesora Luisa Halsija i njegovog tima sa Univerziteta Rohempton u Velikoj Britaniji.
Tim je svojim istraživanjem dostigao kritičnu gornju granicu, izveštava IFL Science.
Tačka u kojoj stvari postaju opasne kada je u pitanju tolerancija ljudi na toplotu je na 40 do 50 stepeni Celzijusa. Glavni razlog za to ograničenje je brzina metabolizma u mirovanju, koja, kako su otkrili Halsi i njegove kolege, može biti veća kada su ljudi izloženi veoma toplim uslovima.
„Već je urađeno mnogo posla na spektru temperatura na kojima žive različite životinjske vrste u smislu minimalne stope metabolizma u mirovanju, a time i niske potrošnje energije“, otkrila je Halsi u izjavi. „Zanimljivo je da je mnogo manje informacija na tu temu što se ljudi tiče.
Utvrditi koje su temperature prevruće za ljude ključno je za obezbeđivanje bezbednih radnih uslova, a to će verovatno postati teže u budućnosti, jer je ove nedelje objavljeno da je Zemlja upravo dostigla najvišu prosečnu globalnu temperaturu u istoriji. Taj rekord je oboren dva puta u tri dana, što je prilično ambiciozno.
Globalna temperatura dostigla je u proseku 17,18 stepeni Celzijusa, što i ne zvuči tako strašno, ali prethodni rekord je bio 17,01 stepen, a to je trend koji niko ne želi da vidi. Realnost iza ove statistike je sledeća: temperature su značajno porasle u regionima južne SAD i Kine, i dostigle 50 stepeni Celzijusa u severnoj Africi, i tada, kažu Halsi i njegove kolege, nastaju problemi.
Moguće je da će se situacija pogoršati.
„Izgleda da će jul biti najtopliji u istoriji, a pod „zabeleženim“ mislimo od pre nekih 120.000 godina“, rekao je dr Karsten Hauštajn, istraživač atmosferskog zračenja sa Univerziteta u Lajpcigu.
Dodatna istraživanja su u toku kako bi se bolje razumelo zašto više temperature mogu dovesti do povećanja metaboličke potrošnje energije, ali Halsi i njegov tim će takođe istražiti kako uslovi iznad gornje kritične granice mogu uticati na zdravlje srca u svim starosnim grupama i nivoima fitnesa.
„Pronašli smo značajne promene u odgovoru funkcije srca na toplotu kod različitih kategorija ljudi, od kojih je poslednja razlika među polovima“, kaže on. „U proseku, muškarci i žene pokazuju neke ključne razlike u odgovoru kardiovaskularnog sistema na toplotu.“
„Ovo istraživanje nam daje ključno znanje o tome kako reagujemo na okruženje koje nije optimalno i koliko se koncept ‘optimalnog’ razlikuje među ljudima sa različitim karakteristikama“, dodaje on.
Autor: Snežana Milovanov
