Velika studija, koja bi treblo da presče beskrajnu raspravu o tome da li su antidepresivi efikasni ili su samo "prodaja magle", utvrdila je da ti lekovi zaista ublažavaju akutnu depresiju kod odraslih osoba.
Međunarodna studija, nastala analizom rezultata 522 ispitivanja, obuhvatila je 21 tip antidepresiva, koji se najčešće propisuju, i uzorak od 120.000 pacijenata. Studija objavljena u časopisu Lancet utvrdila je da su neki lekovi efikasniji od drugih, dok neki imaju manje nuspojave.
Svi lekovi obuhvaćeni studijom - ukupno 21, među kojima su se našli i generički i novopatentirani lekovi, efikasniji su nego placebo, zašećerene tabletice davane kontrolnoj grupi. Međutim, čak i te placebo tabletice, bolje su protiv depresije, koja danas pogađa svaku 20. osobu na planeti, nego ništa, Gardijan.
Studija je pokazala da milioni ljudi u svetu, koji sa oklevanjem, skepsom ili nadom, uzimaju antidepresive, mogu i dalje to da čine bez osećaja krivice ili sumnje u njihovu delotvornost, piše britanski list.
Isto tako, lekari koji propisuju antidepresive ne bi trebalo da se uzrujavaju zbog toga, iako bi u slučaju najtežih bolesnika trebalo kombinovati lekove sa drugim metodama, kao što su grupna terapija, bolovanje, kognitivno-bihevioralna terapija, vežbanje, edukacija i lokalna mreža podrške.
Lekari bi takođe mogli da razmisle o tome da menjaju vrstu antidepresiva. Veliko iznenađenje studije je to što dva u svetu najpoznatija antidepresiva, a to su Prozak (fouoxetin) i Citalopram (koji se najčešće propisuje u Velikoj Britaniji), imaju relativno slab učinak, piše Gardijan.
Foto: Pixabay.com
Drugo veliko pitanje je zašto antidepresivi kod nekih pacijenata deluju, a u drugih ne, i zašto je potrebno tako dugo vremena da počnu da deluju (od nekoliko nedelja do nekoliko meseci) i konačno kako oni deluju (nauka tvrdi da usporavaju ponovno korišćenje važnog neurotransmitera serotonina, čiji manjak utiče na raspoloženje, apetit, spavanje i koncentraciju).
Drugo veliko pitanje koje tek traži odgovor je kakve su nuspojave dugotrajnog uzimanja antidepresiva. Većina ljudi odustaje od uzimanja antidepresiva u prvoj godini otkako su im propisani. Ipak, znatna manjina uzima antidepresive dugotrajno, jer su pokušali da žive bez njih i ustanovili da ne mogu.
Drugo veliko pitanje koje tek traži odgovor je kakve su nuspojave dugotrajnog uzimanja antidepresiva. Većina ljudi odustaje od uzimanja antidepresiva u prvoj godini otkako su im propisani. Ipak, znatna manjina uzima antidepresive dugotrajno, jer su pokušali da žive bez njih i ustanovili da ne mogu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je depresivno oko 300 miliona ljudi. Čak i u bogatim zemljama, gde je farmakološka i psihološka terapija dostupna, tek svaka šest osoba sa depresijom uzima efikasan lek. Kad je reč o zemljama sa niskim i srednjim primanjima, terapiju prima tek svaki 27. pacijent, piše Rojters.
Pročitajte još: ZAŠTO KOSA SEDI?! Geni su glavni krivci!
