U svom najjednostavnijem značenju u ishrani, dijeta je zbir hrane koju osoba konzumira. Sama reč dijeta dolazi nam od staro-grčkog izraza diaita, i predstavlja pojam potpuno zdravog načina života, uključujući i mentalno i fizičko zdravlje, a ne uski režim mršavljenja- kako mi većinom danas shvatamo dijetu. Ipak, u savremenom jeziku ona zaista često podrazumeva specifičnu ishranu koja se sprovodi iz zdravstvenih razloga ili za kontrolu telesne težine (pri čemu su to dvoje često povezani). Iako su ljudi svaštojedi (znamo, zvuči pomalo čudno ali, tako je), svaka kultura, kao i svaka osoba imaju određene preferencije u ishrani ali, i neke tabue po tom pitanju- bilo zbog ličnog ubeđenja, ukusa ili etičkih razloga.
Kako je nastala dijeta?
Jedan od prvih dijetetičara bio je engleski doktor Džordž Čejn. On sam je imao značajan višak kilograma i imao je naviku da jede velike količine hrane i pića. Počeo je da sedrži bezmesne ishrane, uzimajući samo mleko i povrće, i ubrzo je smanjiotelesnu težinu i poboljšao zdravlje. Od tog trenutka, postaje strastveni zagovornik specijalne ishrane koja pogoduje svima koji pate od gojaznosti. Godine 1724. napisao je i Esej o zdravlju i dugom životu, u kome savetuje vežbanje i svež vazduh, kao i izbegavanje teške hrane.
Prva popularna dijeta bila je „Banting dijeta“, tako nazvana po Vilijamu Bantingu. Usvom pamfletu iz 1863. godine, Pismo o obilju, upućeno javnosti, izložio jedetalje određene ishrane sa malo ugljenih hidrata i niskokalorične ishrane kojaje dovela do njegovog sopstvenog dramatičnog gubitka težine. Ovaj režim ishranezasnivao se na unosu celih, neobrađenih namirnica, poput ribe, jaja, povrća,koja sadrže malu količinu ugljenih hidrata, koštunjavog voća, i zagovarao jeodricanje od svih namirnica koje ne potpadaju pod ovu kategoriju. To se takođeodnosi i na zaslađenu hranu, namirnice koje sadrže skrob, hleb, paste, krompiri pirinač.
Šta je ispravna ishrana- dijeta?
Zdrava ishrana zahteva unos i apsorpciju vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina iz proteina i esencijalnih masnih kiselina iz hrane koja sadrži masti, kao i energiju u obliku ugljenih hidrata, proteina i masti. Navike i izbor u ishrani igrajuznačajnu ulogu u kvalitetu života jer, zdrava ishrana poboljšava i održavaoptimalno zdravlje.
Stručnjaci preporučuju održavanje normalne težine ograničavanjem potrošnje jake i zahtevne rane i slatkih pića, konzumiranjem hrane biljnog porekla, kao i uzdržavanje upotrošnji crvenog i prerađenog mesa i alkohola.
Jedno istraživanje je otkrilo da skoro polovina populacije u razvijenim i relativnorazvijenim zemljama pokušava da smrša dijetom.
Iako većina dijeta za mršavljenje može pomoći u smanjenju kilograma, one mogu biti neuspešne na duge staze iz više razloga. Neki ljudi ne prate pažljivo svoju dijetu i ne gube mnogo težine čak ni od samog početka. Drugi mogu u potpunosti napustiti dijetu nakon nekog vremena, jer je previše restriktivna ili hrana nije privlačna. Neki se mogu manje baviti fizičkom aktivnošću i tako trošiti minimalno kalorija.
Čak i kada se sve uradi kako treba – sa pažljivo kontrolisanim kalorijama, vrstamahrane i fizičkom aktivnošću, i sa intenzivnim savetovanjem, podučavanjem i praćenjem- gubitak težine i druge zdravstvene beneficije (kao što su poboljšani holesterol i smanjeni krvni pritisak) imaju tendenciju da nestanu ubrzo nakon završetka dijete.
Kliničke studije
U velikom sistematskom pregledu i meta-analizi, nedavno objavljenoj u medicinskomčasopisu The BMJ, istraživači su analizirali 121 ispitivanje koje je uključiloskoro 22.000 gojaznih odraslih osoba koje su sledile jednu od 14 popularnihdijeta, uključujući Atkinsovu dijetu, DASH i mediteransku ishranu, u prosekušest meseci. Dijete su grupisane u jednu od tri kategorije: sa malo ugljenihhidrata, sa malo masti i sa umerenim makronutrijentima (sa nešto više masti inešto manje ugljenih hidrata). Gubitak viška kilograma i kardiovaskularne benefite (uključujući holesterol i krvni pritisak) tokom jedne od ovih dijeta upoređeni su sa drugim dijetama ili uobičajenim dijetama (onim u kojima je osoba nastavila da jede kao i obično). Dok su se merenja težine, krvnog pritiska i holesterola generalno poboljšale nakon šest meseci, rezultati na 12 meseci bili su u najmanju ruku razočaravajući.
Naime, dijete sa malo ugljenih hidrata i malo masti rezultirale su gubitkom težine od oko 10 kg za šest meseci ali, većina izgubljene težine vraćena je u roku od jedne godine. Ljudi u grupi sa umerenim makronutrijentima obično gube manje kilograma od onih koji su se pridržavali drugih dijeta.Rezultati krvnog pritiska i holesterola su se neznatno poboljšali za šest meseci, ali su se generalno vratili tamo gde su počeli nakon godinu dana. Primećen je jedan izuzetak: smanjeni nivoi LDL („lošeg“) holesterola tokom mediteranske ishrane zadržali su se čak godinu dana!
Dakle, u odnosu na skoro svaku restriktivnu ili popularnu dijetu (UN dijeta, Keto, proteinska), klasična mediteranska ishrana odnela je ubedljivu pobedu kao najefikasnija dijeta, odnosno režim ishrane.
Pored dijete, postoje i određeni faktori koji mogu imati veliki uticaj na težinu. Naprimer, svakodnevna fizička aktivnost, redovna vežba i san važni su u održavanju zdrave težine.
Vrste dijeta
Danas postoji mnogo dijeta od kojih možete odabrati onu koja odgovara vašem načinuživota ali, i cilju koji ste sebi zacrtali. Bilo da je u pitanju broj kilograma koji želite da postignete ili jednostavno, režim kojim ćete pozitivno uticati na svoje zdravlje.
Evo detaljnijeg pogleda na neke od različitih vrsta dijeta koje ljudi koriste širomsveta.
Paleo
Ovo je prirodan način ishrane, koji izbegava kompletan unos bilo koje vrstešećera. U stvari, jedini šećer u Paleo dijeti dolazi iz voća. Pored toga, prerađena hrana i žitarice se takođe eliminišu iz Paleo dijete. Manji broj ugljenih hidrata u vašem sistemu dovodi do smanjene količine glukoze. Tako će vaš sistem početi da koristi masti kao izvor energije. U Paleo ishrani, mlečni proizvodi gotovo da ne postoje. Šta se onda može jesti u ovom režimu? Ovakva ishrana sastoji se od ribe, živine, povrća, voća, orašastih plodova, ulja, slatkog krompira, jaja i mesa ali, samo ukoliko se životinje hrane travom, a ne žitaricama.
Dijeta
Dijeta krvne grupe
Neki lekari počeli su da istražuju dijetu koja se poklapa sa određenim krvnim grupama. Premisa ovih dijeta pokušava da uskladi ljude sa njihovim uobičajenim prehrambenim potrebama na osnovu krvne grupe. Na primer, osobama sa krvnom grupom O reporučuje se da jedu puno hrane koja je bogata proteinima. Da biste smršali, predlažu spanać, crveno meso, morske plodove i brokoli, dok mlečne proizvode treba zbegavati. Onima sa krvnom grupom A preporučuje se da se izbegava većina mesa osim piletine, ćuretine i ribe. Ova dijeta podrazumeva tofu sir, voće, soju, i povrće.
Veganska dijeta
Ova dijeta oblik je vegetarijanske ishrane, jer eliminiše meso i životinjske proizvode. Jedan od primarnih zahteva ove dijete je smanjenje unosa holesterola i zasićenih masti. Potrebno je malo planiranja, ali ako se veganska ishrana pravilno rasporedi, može imati mnogo pozitivnih efekata. Studije su dokazale da oni koji praktikuju vegansku ishranu minimalizuju ukupan rizik od bolesti srca, gojaznosti i visokog krvnog pritiska. Da bi nadoknadili nedostatak mesa, vegani moraju pronaći način da u svoju ishranu unesu više izvora proteina i vitamina B-12.
South Beach dijeta
Ova dijeta je prvi put uvedena 2003. godine i zasniva se na promeni opštih navika uishrani uravnotežavanjem svakodnevne ishrane. Određeni ugljeni hidrati se potpuno izbegavaju. Ipak, ne eliminiše ugljene hidrate u potpunosti, već ima za cilj da edukuje osobe na dijeti o tome koje ugljene hidrate uvek treba izbegavati. Ovo često dovodi do razvoja zdravog načina ishrane tako da može biti održiv režim sve do kraja života, naravno- uz određene modifikacije u odnosu na starosnu dob ili opšte stanje organizma. Dijeta uključuje izbor zdravih masti, nemasnih proteína, kao i dobrih ugljenih hidrata.
Mediteranska dijeta
Kao što smo već napomenuli, ova dijeta je “miljenica” većine stručnjaka. U pitanju je vrsta ishrane bogata povrćem, koja izbegava puno mesa, ali ga ne eliminiše u potpunosti. Dokazano je da ova dijeta pomaže kod depresije, a osim što kontroliše nivo šećera u krvi, pomaže i u gubitku težine. Mediteranska ishrana preporučuje upotrebu kvalitetnog maslinovog ulja što je više moguće, kao alternativu puteru, prelivima za salatu ili marinadama. Takođe, podrazumeva se dodavanje velike količine povrća u svaki obrok i daje prednost ribi u odnosu na ostalo meso. Koriste i cela zrna, orasi i začinsko bilje.
Dijeta sirove hrane- Raw dijeta
Ovo je dijeta koja daje prednost nekuvanoj i neprerađenoj hrani. Dijeta eliminiše unos hrane koja je pasterizovana ili proizvedena sa bilo kojom vrstom aditiva. Dakle, u pitanju su namirnice u svom izvornom obliku i nepromenjenih vrednosti usled termičke obrade. Sirova hrana je poznata po naletu čiste energije koji pruža, kao i po tome što pomaže pri upalnim procesima ali, i smanjenju broja kancerogena u ishrani.
Herbafast- vaš pouzdani saveznik
Kada se sve sabere, zaključak je isti. Gubitak težine nije lak i zahteva strogu disciplinu. Ako se borite sa svojom težinom, najbolje je potražiti pomoć – razgovarajte sa svojim lekarom, nutricionistom, kao i trenerom.
Pored toga, potražite i tihog partnera, odnosno pouzdanog saveznika u svojoj borbi za zdrav život. Herbafast proizvodi se već više od decenije bave problemom viška kilograma. Stručni tim lekara i farmaceuta uz konsultaciju sa nutricionistima i profesionalnim trenerima konstantno radi na novim formulacijama i odabiru sastojaka. Zato svaki sledeći Herbafast može sa većom preciznošću da odgonetne nedoumice poput: „kako smršati brzo„, „kako izgubiti 5 kg“, „kako smršati bez dijete“, „kako najbolje mršavljenje prirodnim putem“, „kako zdravo da smršam?“. Naš cilj je da vam pomognemo da razumete kako vaš organizam radi i da vam ukažemo na najčešće greške i pomognemo da zajedno dodjemo do željenih rezultata.
Autor: Pink.rs