Bolovi u donjem delu leđa su česta tegoba koja pogađa mnoge ljude širom sveta. Ona može biti blaga i prolazna, međutim u značajnom broju slučajeva može biti i izuzetno jaka i uticati na kvalitet života pojedinca.
U ovom članku ćemo navesti uzroke bola u donjem delu leđa, metode prevencije i tretmane koji mogu pomoći u olakšavanju jedne od najčešćih tegoba modernog čoveka.
Donji deo leđa, poznat i kao lumbosakralna regija, podnosi veliki deo tereta tokom svakodnevnih aktivnosti a najviše prilikom sedenja. Loše držanje, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerno sedenje smatraju se osnovnim faktorima rizika za nastanak bola u donjem delu leđa. Prekomerno sedenje je postalo obeležje modernog života, osim profesija koje su vezane sa dugotrajno sedenje, slobodno vreme se takođe provodi u sedećem položaju ili ležećem položaju ispred televizora satima. Prevozna sredstva u kojima se sedi ili stoji zamenila su noge što dodatno povećava rizik. Promovisanja fizičke aktivnosti kao načina prevencije pomenutih faktora rizika sprovodi se već decenijama ali, ona se najčešće odvija u teretanama koje se često korste na neadekvatan način i postaju mesta gde se ljudi povređuju. Dokazano je da intenzivni trening povećava rizik od degenerativnih oboljenja diskusa, kao podizanje tereta, savijanje i uvijanje trupa. Težak fizički rad kao i rad u nekom prinudnom položaju i izloženost vibracijama su najčešći uzroci bolova u ovoj regiji.
Postoji više od 200 uzroka bola u donjem delu leđa ali najčešči uzrok je disbalans između mišića kičmenog stuba i mišića trbušnog zida (mišićnog midera trupa). Ostali uzroci su degenerativne promene na anatomskim strukturama kičmenog stuba: intervertebralnom disku, intervertebralnim zglobovima, mišićnim pripojima i sakroilijačnom zglobu.
Prevencija je ključna kada je reč o bolovima u donjem delu leđa. Održavanje pravilnog držanja, redovno i adekvatno vežbanje i jačanje mišića leđa i trbušne muskulature mogu biti od velike pomoći. Izbor prave obuće takođe može igrati značajnu ulogu u održavanju dobrog držanja tela. Važno je izbegavati dugotrajno sedenje i redovno se kretati, posebno ako imate posao koji zahteva dugo sedenje. Pridržavanje pravilnih ergonomskih principa prilikom sedenja i podizanja teških predmeta takođe može pomoći u sprečavanju bolova u donjem delu leđa.
Kada se bolovi u donjem delu leđa pojave, postoji nekoliko tretmana koje mogu biti korisni. Prva linija lečenja obično obuhvata metode kao što su odmor, lekovi protiv bolova i upotreba toplote ili leda za ublažavanje simptoma. Kineziterapija terapija u okviru fizikalne terapije može biti od velike pomoći u jačanju mišića leđa i poboljšanju fleksibilnosti kičme.
Foto: Pixabay.com
U nekim slučajevima, kada lekovi i konzervativni tretmani poput fizikalnih tretmana ne donose olakšanje, hirurško lečenje se moze razmotriti. Hirurško lečenje za bolove u donjem delu leđa su obično rezervisani za pacijente sa dugotrajnim limitirajućim bolom kao i ozbiljnim komplikacijama u vidu oduzimanja mišića nogu, smetnje mokrenja koje su najčešće uzrokovane masivnom hernijacijom diska ili spinalnom stenozom.
Pored tretmana u okviru klasične medicine, postoje i alternativne terapije kao što su akupunktura, masaža i hiropraktika, koje mogu biti korisne u ublažavanju bolova u donjem delu leđa. Međutim, vrlo je važno konsultovati se sa lekarom pre započinjanja bilo koje nove terapije kako biste bili sigurni da je bezbedna i adekvatna za vaše specifično stanje.
Bolovi u donjem delu leđa mogu biti izuzetno neprijatni i ograničavajući. Prevencija je važna, pa je održavanje pravilnog držanja, redovno vežbanje i izbegavanje dugotrajnog sedenja ključno. Ukoliko se bolovi javljaju, neoperativne metode tretmana, kao i razne alternative terapije mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Uvek se konsultujte sa izabranim lekarom opšte medicine ili lekarom specijalistom kako biste dobili odgovarajuću dijagnozu i preporuke za tretman.
Autor:
