1. Krvni pritisak

Povišeni krvni pritisak je bolest današnjice, a upravo održavanje njegovih vrednosti u normali može da spreči brojne incidente, od srčanog do moždanog udara.

Kako biste bili sigurni da ne spadate u rizičnu grupu, proverite svoj pritisak i uporedite ga sa ovim vrednostima.

- Normalni krvni pritisak je 120/80

- Pritisak između 120/80 i 139/89 nazivamo "prehipertenzijom"

- Vrednost visokog krvnog pritiska od 140/90, pa naviše

Pročitajte još: Neka STRES postane prošlost - LEK IZ PRIRODE na dohvat ruke

2. Obim struka

Pogledajte svoj struk i znaćete da li ste zdravi, kažu neki stručnjaci. Naime, visceralne masti, odnosno salo na stomaku, koje se obavilo oko unutrašnjih organa, šalje toksine u celo telo. Svakih pet centimetara obima struka više povećava rizik od smrti za devet odsto, upozoravaju neka istraživanja. I dok nam indeks telesne težine (BMI) govori koliki nam je višak kilograma, ne otkriva nam informaciju o tome gde je masno tkivo raspoređeno. A veoma je važno da li je salo nataloženo na struku.

Istraživanja pokazuju kako struk čiji je obim kod žena veći od 88 centimetara, a kod muškaraca veći od 102 centimetra može povećati šanse oboljenja od hroničnih bolesti poput dijabetesa i bolesti srca. Obim struka kod žena treba biti do 80 centimetara, a kod muškaraca do 93.

3. Nivo holesterola

Holesterol je najpoznatija masnoća u organizmu i prisutan je u svakoj živoj ćeliji, a razlikujemo dobar - HDL holesterol, od lošeg - LDL holesterola, čiji povećan nivo u krvi uzrokuje moguće bolesti srca i krvnih žila, srčani i moždani udar. Smatra se da je oko 20 odsto ukupnog holesterola u telu dobijeno iz hrane, a oko 80 odsto se sintetizuje u jetri. Povišen LDL holesterol izaziva postepeno taloženje masnoća unutar kapilara i arterija, pa time postepeno izaziva arterosklerozu i, dalje, srčani i moždani udar.