Stručnjaci su otkrili ubicu modernog doba.
Nekada su ljudi strahovali od infekcija i povreda, dok modernog čoveka muće ozbiljne posledice sve dužeg sedenja.
Jasno je da dugotrajno sedenje opterećuje kučmu i mišiće, ali najnovija istraživanja pokazuju da ono pogubno za ceo organizam, da uzrokuje mnoge bolesti – gojaznost, dijabetes, oboljenja srca, vena, unutrašnjih organa, mišića i kostiju.
Mišići koji se ne aktiviraju u dužem periodu počinju da slabe. Bolovi u vratu i ramenima vremenom postaju ozbiljni i pokazuju na okoštavanje u vratnom delu kičmenog stuba. Mozak dobija manje kiseonika i smanjuje se produktivnost.
Prema rečima doktora i fizioterapeuta, masaža i svakodnevne vežbe mogu da pomognu, ali ne ako se osam sati dnevno provede na stolici.
Za ljude koji svakodnevno vežbaju ali, ipak, dosta sede, savetuje se da vežbanje podele u više delova u toku dana. Takođe, savetuje se da čovek na svaki sat ustane i prošeta nekoliko minuta ili se bar istegne.
Čak i do 13 sati dnevno provedemo u sedećem položaju!
Svetska statistika pokazuje da čak 86 odsto Amerikanaca sedi tokom svog radnog vremena, a čak polovina ustaje samo da bi uzela hranu. Zatim 36 odsto provodi sedeći pred TV-om kod kuće još sat ili dva, a ostali još toliko pred računarom. Zato je američka Zdravstvena medicinska asocijacija utvrdila postojanje takozvane „sedeće bolesti“ kao skupa simptoma koji mogu dovesti do oboljenja i smrti. Osobe koje provode pred TV-om više od sedam sati dnevno imaju za 60 odsto veći rizik da će umreti od srčanih oboljenja.
Takođe, osobe koje obavljaju kancelarijski posao ili posao koji zahteva sate sedenja, trebalo bi da, dok rade, stoje barem dva sata kako bi bili zdraviji i duže živeli. Savetuje se zaposlenima da uvek stoje kada razgovaraju telefonom i da protegnu malo noge, makar i po kancelariji.
KAKO SE PRAVILNO SEDI:
- Glavu ne naginjati napred.
- Ramena treba da budu opuštena.
- Laktovi pod uglom od 90 stepeni, a ruke blizu tela.
- Donji deo leđa treba da ima podršku.
- Stopala da stoje ravno na podlozi.
S. P.