Ne postoje pouzdane informacije, ali se pretpostavlja da se izraz "da kucnem u drvo" pojavio prvi put u 19. veku u Velikoj Britaniji.

Mnogi se slažu da je izraz nastao po običaju kucanja u drvo.

Jedano od uobičajenih objašnjenja jeste da čitava priča vodi poreklo od drevnih paganskih kultura, kao što je keltska. Naime, Kelti su verovai da duhovi i Bogovi žive na drveću, pa se tako smatralo da se kucanjem o stablo, mogao probuditi duh i na taj način pozvati u svoju zaštitu, ali je to bio i način zahvalnosti za 'ludačku sreću'.

Uz to ide i druga teorija, koja govori da su ljudi kucali u drvo da oteraju zle duhove ili da ih spreče da slušaju kako se pripovedač hvali svojom 'dobro srećom' , kako zli duhovi to ne bi preokrenuli na loše.

U međuvremenu, hrišćani su to povezivali sa Hristovim raspećem.

Međutim, ovoj teoriji, suprostavljaju se neki istraživači, tvrdeći da je običaj 'kucanja u drvo' zapravo novijeg datuma. U svojoj knjizi 'Igralište znanja' britanski folklorista Stiv Roud opisuje dečju igru, iz 19. veka, 'Dodirni drvo', a poenta igre je bila da onaj ko dodirne drvo u ovoj igri ima neku vrstu zaštite.

S obzirom da je ova igrica bila dobro poznata svima, Stiv tvrdi da je sve plod modernog praznoverja, a ne paganskog nasleđa.

I. P.