Čuvena legenda o Budi i njegovoj odluci da napusti moćnu poziciju velikog kralja i posveti se usamljeničkom i asketskom načinu života, uključuje ovo neobično voće koje je daleki rođak indijskog oraha i pistaća! Naime, kako je ostalo zabeleženo, Buda, tada još uvek kralj, šetao je sa svojim dvorjanima kada je naišao na raskošno drvo manga.
Kako su bili u žurbi, odlučio je da se u povratku zasladi sočnim mangom. Kada se ponovo našao pred istim drvetom na putu ka dvoru, zatekao je mnogo drugačiji prizor. Naime, njegovi halapljivi ministri koji su uvek u povorci iza njega, ubrzo pošto je Buda prošao drvo prvi put, nagrnuli su na nesretno drvo, obrstivši ga i pritom mu polomivši grane i lišće.
Blizu tog tužnog i ogoljenog drveta, stajalo je još jedno drvo manga, sa zdravim i neoštećenim granama i sjajnim listovima. Kada mu je prišao, shvatio je da je to drvo ostalo sačuvano jer nije imalo nijedan plod na sebi.
Buda se veoma rastužio i celu noć nije spavao. Shvatio je naposletku veliku istinu – ukoliko on sam bude kao drugo drvo manga, nepravedni svet će ga mnogo manje boleti i povređivati. Vrlo brzo posle tog događaja, Buda je odbacio svetovni život plemića i počeo da luta svetom kao mudrac i isposnik. Propovedao je svuda da je sasvim izvesno ako se neko ne uključi u svet, bio bi zaista nezavisan, oslobođen briga ili poteškoća. Kada bi ga pitali ko ga je naučio sve mudrosti koje poseduje i deli sa ljudima, Buda bi se samo zagonetno nasmešio i rekao: „Jedno drvo manga.“.
Upravo zbog te legende, mango je veoma cenjeno voće na Istoku. Čak je nacionalno voće Indije i Pakistana, kao i nacionalno drvo Bangladeša.
Ili se mango samo zbog svojih svojstava našao u legendi?
Mango se spominje i u Kini tokom Kulturne revolucije. Istoričari su zabeležili jednu, skoro pa bizarnu, anegdotu u kojoj je veliki Mao grupi radnika u znak zahvalnosti za njihov trud i zalaganje, poklonio 40 komada ovog voća, koje je prethodni dan dobio od pakistanskog ministra spoljnih poslova, a čiji ukus mu se nije naročito dopao. Od tog trenutka kreće kult manga među pristalicama revolucije, koji ide toliko daleko da su retke primerke manga čuvali u formaldehidu, pravili voštane replike i oltare na kojima je stajao kako bi mu se svi posetioci klanjali ili se čak čitava fabrika „pričešćivala“ po jednom kašičicom vode u kojoj je skuvan jedan jedini mango!
Odakle je mango?
Mango se prvi put pojavio u Indiji pre više od 5000 godina. Između III i IV veka nove ere, seme manga se zahvaljujući putnicima proširilo iz Azije do Srednjeg Istoka, Istočne Afrike i kasnije Južne Amerike.
Drveće manga može da živi jako dugo, a plodove rađa i posle 200-300 godina. Poznat kao „kralj voća“, mango je bogat vitaminom A, koji je neophodan za zdravlje očiju, i vitaminom C, koji je neophodnan za formiranje kolagena i poboljšanje elastičnosti kože. Njegova visoka kiselost učinila ga je legendarnim lekom za mnoge bolesti, od problema sa varenjem i toplotnih udara, pa sve do obične prehlade.
Najranije ime koje je dato mangu bilo je „Amra-Phal.“ U drevnoj Indiji, vladajuća kasta je koristila imena sorti manga da bi dala titule istaknutim ličnostima. Rana vedska literatura je takođe pominjala ovo voće pod imenom 'Rasala' i 'Sahakara'. O mangu se pisalo i u dva glavna spisa hinduizma, u Brihadaraniaka Upanišadi i Puranama.
Zbog svog izrazito velikog centralnog semena, plod se „oslanjao“ na ljude da ih transportuju širom sveta. Dok su portugalski istraživači uveli mango u Brazil u 16. veku, Persijanci su prenosili mango širom zapadne Azije i sadili seme u istočnoj Africi. Mango se u Sjedinjenim Državama nije uzgajao sve do 19. veka. Danas, uprkos tome što se uzgaja na skoro svim kontinentima, Indija je i dalje najveći proizvođač manga, čineći 50% svetske proizvodnje manga - od svakih deset manga u svetu, četiri se proizvode u Indiji.
Mnogi bi opisali ukus manga kao mešavinu breskve, pomorandže i ananasa, a njegova svestranost je inspirisala stotine jela u različitim kulturama. U popularnom tradicionalnom peruanskom jelu, seviče, koje se sastoji od avokada, čilija u prahu i belog luka, mango daje oštar ukus. Sladoled od manga i tajlandskog bosiljka sa kokosovim ljuspicama je popularan desert koji se može naći širom Tajlanda tokom sezone manga. Ostala jela uključuju ljuti habanero sos od manga, tropsku salatu, kolač od manga i pekana, savremenu kraljevsku piletinu, mango salsu, tamarind i rakove sa mangom, kao i pastrmku na žaru sa prazilukom i salatom od manga.
Koliko je mango zdrav?
Hranjiv i ukusan, mango pruža zadovoljstvo i zdravlje na svim nivoima. Svojim sočnim tropskim ukusom, mango čini zdravu ishranu sjajnim iskustvom. Porcija od 100 g manga sadrži samo 60 kalorija, tako da e ta veoma ukusna poslastica može konzumirati bez griže savesti.
Mango je izvrstan primerak superhrane jer je ovo voće bez masti, natrijuma i holesterola, a sadrži preko 20 različitih vitamina i minerala. Svega ¾ šolje narezanog manga obezbeđuje 50% dnevne potrebe vitamina C, 8% vitamina A i 8% vitamina B6. Ovi hranljivi sastojci u mangu doprinose imunološkom sistemu vašeg tela.
Pored toga, ta ista porcija sadrži i 7% dnevnog preporučenog unosa vlakana. On je i odličan izvor folata koji pomaže telu da napravi crvena krvna zrnca i DNK, i podržava zdravu kardiovaskularnu funkciju.
Mango i mršavljenje
Mango u sebi krije visok sadržaj beta-karotena koji smanjuje rizik od određenih oblika raka, kako stručnjaci objašnjavaju. Takođe predstavlja izvor hranjivih sastojaka u koncentrisanom obliku. S obzirom da sadrži i određen procenat vlakana koja smanjuju apetit, mango je odličan izbor ukoliko želite smanjiti unos kalorija u organizam!
Foto: Promo/Herbafast Abela Pharm
Nikada nije kasno da promenite životne navike i sebi pružite telo koje će vas ispuniti samopoštovanjem i lakoćom. Uz sjajno zdravlje dolazi i sjajan izgled a samim tim i posebna energija kojom ćete zračiti i privlačiti ljude svojom harizmom. S obzirom na cenu i dostupnost manga u našim radnjama, saveznik u sticanju dobrih navika vam može biti ukusan napitak Herbafast Fiber, prirodni preparat sa visokim sadržajem dijetarnih vlakana, za osećaj sitosti.
Kombinacija vlakana dokazano smanjuje telesnu težinu i smanjuje apetit i želju za slatkišima. Smanjuje nivo ukupnog holesterola i LDL holesterola u krvi. Osobe koje boluju od dijabetesa, a koji su na terapiji insulinom, mogu koristiti Herbafast FIBER uz prilagođavanje doze insulina. Biljna vlakna dovode do uravnoteženja ishrane i regulisanja nivoa šećera u krvi, pa se može javiti potreba za manjom dozom insulina. Osobama koje boluju od dijabetesa tipa II i ne uzimaju insulin, savetuje se upotreba Herbafast Fibera, jer smanjuje resorpciju šećera, reguliše nivo šećera u krvi, dovodi do korekcije telesne težine.
Autor: Pink.rs
